I tako sam, posle više decenija učenja i maštanja, dospeo u samo središte stvorenog i nestvorenog sveta, u kome je “centar svugde, a kružnica nigde”, kako je rekao Paskal. U svojoj mašti, dospeo sam u tačku koju matematičari i fizičari zovu egzotičnim i nejasno definisanim pojmom – zovu je, tačkom singulariteta.
Galaksija Andromeda, poznata i kao Mesije 31 ili M31, udaljena je od Zemlje oko 2,5 miliona svetlosnih godina. To je nama najbliža galaksija. NASA je objavila „najveću ikada” sliku galaksije Andromeda koju je napravio svemirski teleskop Habl. To je velika oštra kompozitna slika našeg suseda.
Mizar je od davnina poznata zvezda. Arapi su joj dali ime i ono se sačuvalo do današnjeg dana. Uvek je na neki način dovođena u vezu sa susednom zvezdom Alkor i obe su oduvek služile za proveru vida. Ako pored Mizara vidite i Alkor – imate dobar i oštar vid.
Vremenski period u kome se Zemlja oko svoje ose jednom obrne zove se dan (obdanica + noć) koji traje 24 časa ili 86400 sekundi. U redu, to nije velika mudrost jer to svi znaju. Na dužinu dana, tj. brzinu obrtanja Zemlje, svašta utiče, a naročito Mesec jer on gravitacijom „vuče“ okeane po tlu čime, usled trenja, usporava okretanje planete. Zbog toga se Zemlja sve sporije obrće, a time dan traje sve duže! I duže. To produženje iznosi dva stomilionita dela sekunde na dan.