Ptice nisu stvarne? Kako teorija zavere dobija krila


Piter Mekindo nije ljubitelj ptica. Ustvari, ima teoriju o njima koja bi vas mogla šokirati. Pažljivo poslušajte ovaj prosvetljujući govor sa naglim preokretom kojim on stiže do šire poente o teorijama zavere, istini i pripadanju u vremenu podela..

Uključite / isključite prevod dole desno: strelica

PticeTED 1

PticeTED 2

PticeTED 3

  

  

 
 
 Transkript 
 
Milenka Okuka, Translator
Strahinja Tomic, Reviewer
 
00:00
Zdravo, zovem se Piter. I pre šest godina dobio sam informaciju koja je promenila smer ostatka mog života.
 
00:10
Od 1969. sve do 2001, vlada SAD-a je ubila preko 12 milijardi pticana američkim nebesima. Uradili su to upotrebom otrovnih toksina koji su ispuštani iz aviona, a koji su bili zarazni i pobili sve pticetokom narednih četrdesetak godina. Sad, znam da ovo nije opšteprihvaćeno razumevanje ovoga i možda zvuči apsurdno, ali molim vas ostanite prisebni i imajte otvoren um, i samo budite učtivi, molim vas, dok delim ovu informaciju s vama.
 
00:38
Znam da se mnogi od vas pitaju zašto bi vlada ubila 12 milijardi ptica? Čini se kao previše truda za vladu da se time bavi. Razlog je koliko poražavajući toliko i jednostavan. Svaku pticu koju je vlada ubila, zamenili su replikom prerušenog špijunskog dronaosmišljenog da nadzire američki narod.
 
01:01
Sad... Neko će reći, ako ste vlada, u najmanju ruku, ovo je vredno žrtve, ovih 12 milijardi života, zarad bezbednosti ljudi, zar ne? Nisam siguran u to, čini se kao prilično ozbiljno ograničenje naših sloboda,ne biste li se složili?
 
01:17
Dokaz da su ptice roboti je svuda oko nas, ako počnete da zapažate. Za početak, ptice pune svoje baterije na dalekovodima -
 
01:25
(Smeh)
 
01:29
Kako bi se dopunile na visinama i mogle da nadgledaju civile, znate.Takođe prate civile upotrebom tečnih sprava za praćenje.
 
01:37
(Smeh)
 
01:39
Da li ste se ikad zapitali zašto vam se ptice prazne po kolima? Treba li vam još dokaza? Stvarno, mogao bih ovako ceo dan. Ko je ovde video mladunče goluba? Niste, je l’ da? Čudno je. Imamo sve te odrasle golubove, gde su sva mladunčad? Iz fabrike izlaze kao odrasli, pa...
 
01:56
(Smeh)
 
01:59
Nema organskog rasta, znate. Radi se o inkriminišućem materijalu.
 
02:04
Tokom godina, dok sam sastavljao ove informacije, počeo sam da uviđam razmere svega ovoga. I bilo je trenutaka kada sam želeo da nikad nisam saznao za ovo. Život bi mi bio mnogo lakši. Znate, pre nego što sam saznao ove informacije bio sam srećniji, korak mi je bio lakši, znate. Međutim, uvek se vraćam ovome. Moralna mi je obaveza kao jednog od nekolicine dovoljno privilegovanih da znaju za ovo, da to podelim sa vama, slepim stadom, znate.
 
02:32
(Smeh)
 
02:35
A to i radim sada već godinama. Deo sam pokreta nazvanog „Ptice nisu stvarne”. A 2021, unapređen sam u portparola pokreta. Radi se o životnoj počasti. Imao sam jedno zaduženje. O, hvala vam, hvala.
 
02:52
(Aplauz)
 
02:54
Hvala vam.
 
02:57
Moja jedina dužnost je bila da deprogramiram javnost od ptičjih laži.A deprogramiranja je veoma specifična reč jer ste svi vi programirani. Znate to, zar ne? Živimo u civilizaciji naklonjenoj pticama i uronjenoj u propagandu. Na primer, svaka država ima državnu pticu, nacionalna maskota je beloglavi orao, predsednici ne govore, cvrkuću, a onda se ti cvrkuti prenose na mediju sa logom ptice. Čim sam saznao za ovo, prvo na dnevnom redu mi je bilo da prenesem informacije američkom narodu, da iskoračim sa interneta u stvarni svet. Pa sam to i uradio. Kupio sam kombi, prekrio ga nalepnicama u vidu činjenica. Želeo sam da pretvorim auto-put u informacijsku magistralu, da osvestim ljude. Išao sam od grada do grada, držeći mitinge, susrećući se sa hiljadama naših pristalica, koje su bile sve brojnije. I postavljao sam bilborde kuda god bismo prošli,deleći našu prostu, ali snažnu poruku. Pogledajte kako je lepa. Sad, vlada,
 
03:53
(Smeh)
 
03:54
vlada je zapazila šta smo radili i poslali su neke zastrašivače kako bi nas odvratili sa misije. Možete da ih vidite ovde.
 
04:02
(Smeh)
 
04:03
Međutim, nismo se pokolebali. Nastavili smo dalje. Počeli smo da se okupljamo ispred nekih od najpokvarenijih pro-ptičjih korporacija u svetu, započinjući sa Tviterom, gde smo izveli stotine ljudi da protestuju protiv njihovog ptičjeg loga. Mesecima kasnije, doveli smo 500 ljudi ispred štaba Si-En-Ena kako bismo zahtevali poštenije izveštavanje o ptičjim vesnicima. Pre samo godinu, doveli smo 2000 ljudi na Vašingtonski trg u Njujorku kako bismo zahtevali od gradonačelnika da obori svakog goluba u gradu.
 
04:38
(Smeh)
 
04:42
Evo kako je to izgledalo.
 
04:43
(Gomila viče) Ptice nisu stvarne! Ptice nisu stvarne! Ptice nisu stvarne! Ptice nisu stvarne!
 
04:51
(Smeh)
 
04:52
Ne mogu da vam opišem osećaj. Napravio sam taj snimak na krovu kombija s megafonom u ruci, znajući da budimo državu kojoj je to očajnički potrebno. Ništa lepše od toga mi ne pada na pamet.
 
05:06
U redu, počeću ispočetka. Ne verujem stvarno da su ptice roboti. I svi ostali na ovoj slici su svesni šale. Radi se o liku koga sam igrao četiri godine. Vođi lažnog pokreta sa lažnim dokazima i lažnom istorijom. Cilj nam je bio da ubedimo javnost da je naš satirični pokret pravi. I da vidimo da li će mediji da poveruju u ono što govorimo. Da bismo to postigli, glumio sam lika koga sam vam upravo pokazao. Držali smo mitinge, postavljali bilborde. Čak smo i slali medijima gomilu lažnih dokaza. Unajmili smo starog glumca da se predstavlja kao bivši agent CIA, koji priznaje svoje zločine. Poslali smo im istorijsko curenje mejlova naslovljeno „Afera krilce” koje je stiglo iz Pentagona,
 
05:54
(Smeh)
 
05:56
gde smo falsifikovali stotine lažnih mejlova, razotkrivajući elite i vladine zvaničnike u zaveri špijuniranja ptičjim dronovima. Nije nam mnogo trebalo da ubedimo medije. Nakon što smo držali mitinge samo jedno leto, postali smo vest s nacionalnom pokrivenošću na gomili lokalnih stanica da smo pravi pokret koji postoji 50 godina. I da je u toku naš preporod tokom koga se vraćamo i imamo novog radikalnog vođu, mene, koji oživljava pokret dok plima teorija zavere preplavljuje naciju.
 
06:32
U ovoj tački, sedim na kauču, gledam medijske izveštaje o svom lažnom pokretu kao pravom i shvatam da je verovatno vreme da izađem iz uloge. Pod jedan, jer smo postigli ono što smo želeli.Međutim, isto, nisam želeo da ovo preraste u nešto što mi nije bila namera. Pa sam 2021. napustio ulogu, otkrio da je pokret farsa na naslovnici Njujork tajmsa. I bio sam veoma ponosan, kao što vidite.
 
06:58
Dozvolite da se predstavim još jedanput. Zdravo, zovem se Piter.Možete li reći: „Zdravo, Pitere”?
 
07:04
(Publika) Zdravo, Pitere.
 
07:05
Hej. Želeo bih da vam kažem ponešto o sebi. Odrastao sam u Arkansasu, u Litl Roku, gde sam školovan kod kuće na obodu grada. Zajednica u kojoj sam odrastao bila je veoma konzervativna i religiozna, i gotovo da je svako koga sam poznavao verovao u neki oblik teorije zavere, bilo da je Obama antihrist ili da stavljaju mikročipove u vakcine. Čitavog mog života, uvek sam se osećao kao da sam na obodima normalnog društva. Pa, kao što možete da zamislite, kada je došlo vreme da igram lika, glumiti teoretičara zavere je za mene bilo prilično lako. Tokom godina glumljenja lika, koristio sam isti naglasak, logiku i argumente onih sa kojima sam odrastao, samo sam ubacio drugu teoriju. Uistinu sam bio posvećen što uverljivijem igranju ovog lika, što metodičnije moguće. Te sam ponekad provodio dane unutar lika, mnogo vremena napolju u javnosti sa kombijem, prosto razgovarajući sa strancima. To je dovelo do stotina interakcija sa strancima koji su mislili da sam stvarno teoretičar zavere. Često bih bio napolju sa kaubojskim šeširom, deleći flajere na kojima je pisalo: „Svi letači su nadzirači.”
 
08:20
(Smeh)
 
08:24
Imali smo flajer na kom je pisalo: „Posmatranje ptica je obostrano.”
 
08:27
(Smeh)
 
08:31
I tokom vremena, dok sam delio flajere i razgovarao s ljudima, bilo je na stotine, možda hiljade slučajeva tokom godina gde bi mi stranci prilazili. Znate, videli bi me u javnosti, i ja bih video kako su me zapazili. Prilazili su mi sa krajnjim prezirom na licu. Mislili su da sam pravi teoretičar zavere. I iznova i iznova su mi prilazili, pogledali bi me pravo u oči, skroz izbliza kao što sam ja vama ovde, i rekli bi mi koliko sam glup. Govorili su mi da sam neobrazovan, da sam lud. Da sam sve što je problematično u ovoj državi. Kada bi se ovo desilo,nisam se osećao kako sam mislio da hoću. Moje ja izvan lika bi tumačilo ove interakcije kao smešni odgovor na nekoga ko je naseo na komični projekat, međutim, umesto toga, imao sam osećanja lika.Osećao sam se ohrabreno, i osećao sam se tužno i besno. Kao, nisu čak ni odvojili vreme da me upoznaju. Momentalno su me osudili, etiketirali i izopštili. Zatekao sam se sa suprotne strane jednačine uz koju sam odrastao, normalnog i rubnog. I u tim trenucima, kada bi ti ljudi razgovarali sa mnom, nisu mogli biti neefikasniji u onome što pretpostavljam da su zaista želeli. Manje teoretičara zavere u svetu.Ova iskustva, na stotine njih tokom godina, posmatranja kako ljudi interaguju sa onima na obodima našeg društva su mi podarila skroz novu perspektivu na naš pristup teoretičarima zavere, bilo na to kako ih predstavljamo u konvencionalnim medijima, do toga kako se odnosimo prema onima u stvarnom životu. Ako nam je cilj da živimo u zajedničkoj stvarnosti sa našim komšijama, šta ako nas naš trenutni pristup nimalo ne približava tome? Šta ako razgovrajući sa teoretičarima zavere kao da su neznalice ili glupaci, zapravo ih guramo sve dalje od istine koju želimo da uvide? Jer šta se dešava kada vam neko kaže da ste glupi, da uopšte niste u pravu, da ste problem? Osećate se etiketirano i odbačeno. I što je najvažnije, osećate se izopšteno, a to vas može navesti da tražite sigurnostmeđu onima sličnim vama kako bi vam pružili ono što oni pružaju.Potvrdu vas kao osobe, vašeg osećaja identiteta, pripadanja. Ovo su neke od najosnovnijih ljudskih težnji.
 
11:05
Moramo da uzmemo u obzir da teoretičari zavere ne pristupaju ovim grupama bez razloga. Dobijaju nagradu iz svega toga, stvari za kojima svi mi tragamo, osećanje svrhe, zajedništva.
 
11:18
Odrastao sam uz internet, i tokom vremena na ovom projektu, naročito dok sam bio izvan lika, ljudi su mi govorili o dobu lažnih informacija i ovom, znate, zastrašujućem problemu eho-komora na internetu i teoretičara zavere. Želim ipak da vas podsetim da su ljudi iza većine tih ekrana. Nisu samo brojevi. Svačije jedinstveno iskustvo utiče na njihove sopstvene priče o svetu, i još uvek ne postoji obrazac kako da se nosimo s ovim. Međutim, ne smatram da su eho-komore teoretičara zavere na internetu neizbežni simptom života na mreži. Internet je star oko 30 godina i stvari se brzo menjaju, i smatram da bi bilo veoma važno da razvijemo nova rešenja za ove nove probleme, na suštinskom nivou.
 
12:05
Šta ako baveći se ubeđenjima, a ne pripadanjem, započinjemo razgovor na pogrešnom mestu? Umesto što sedimo u koletivnoj sluđenosti i frustriranosti zbog toga kako ovi ljudi mogu da veruju u te stvari, te besmislice, šta ako bismo prvo zagrebali ispod površinei razmislili o tome zbog čega su pre svega podložni ovim informacijama? Šta potencijalno dobijaju iz ovoga što ne dobijaju u svojim svakodnevnim životima? Koliko sve to ima veze sa drugačijom istinom ili koliko sve to ima veze sa zajednicom koju ta istina donosi?
 
12:40
Moramo da razmišljamo o ljudskim okolnostima i referentnim tačkama, da ih vidimo kao sabraću koja žele da veruju u nešto i žele da pripadaju, baš kao i svi mi u ovoj prostoriji. Jer ako nastavimo s trenutnim pristupom raspravljanja na nivou ubeđenja, neće nas odvesti nikuda. Završićemo sa još više eho-komora, još više dezinformacija i većom polarizacijom.
 
13:04
Umesto toga, možemo da odradimo teži posao razmatranja šta pokreće potrebu za alternativnom istinom. Ne samo da bismo time postali empatičniji prema onima koji misle drugačije od nas, već zaista smatram da bi ovo mogao da bude jedini zapravo produktivan način, produktivan način, pomeranja ka zajedničkoj stvarnosti u kojoj svi želimo da živimo. Usmerimo našu energiju na krizu pripadanja. I onda ćemo možda da razumemo krizu verovanja.
 
13:32
Pre nego što odem, ostavljam vas sa još jednom rečju. Samo ne zaboravite: svi letači su nadzirači.
 
13:39
Hvala vam.
 
13:41
(Ovacije i aplauz)
 
 

Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...