Detalji
Kategorija: TV Astronomija

Paradoks Bolcmanovog mozga - Fabio Pakuči

KAKO ZNATE da ste osoba koja je živela svoj život, a ne tek formiran mozak ispunjen veštačkim sećanjima, koji trenutno halucinira stvarnost koja zapravo ne postoji? Ovo može da zvuči apsurdno, ali je držalo nekoliko generacija najboljih kosmologa budnim po noći. Pojava nosi naziv: paradoks Bolcmanovog mozga. Fabio Pakuči istražuje ovaj ošamućujući misaoni eksperiment. [Režija: Skrimanta Jakajte, Art šot; naracija: Adison Anderson; muzika: Salil Bhajani, cAMP Studio]..

Uključite / isključite prevod dole desno: strelica

Paradoks 1

Paradoks 2

Paradoks 3

  

  
 
 
 
Milenka Okuka, Translator
Ivana Korom, Reviewer
 
00:07
Kako znate da ste osoba koja je živela svoj život, a ne tek formiran mozak ispunjen veštačkim sećanjima, koji trenutno halucinira stvarnost koja zapravo ne postoji? Ovo može da zvuči apsurdno, ali je držalo nekoliko generacija najboljih kosmologa budnim po noći.Pojava nosi naziv: paradoks Bolcmanovog mozga.
 
00:30
Njen prezimenjak, Ludvig Bolcman je bio fizičar iz XIX veka koji je radio u periodu kada su naučnici strastveno raspravljali da li univerzum postoji beskonačan ili konačan vremenski period. Glavni razlog Bolcmanove slave je to što je unapredio termodinamiku,granu fizike koja izučava energiju. Izneo je novo tumačenje entropije, tj. mere neuređenosti sistema. Čaša je uređen sistem, dok je slomljena čaša neuređen. Drugi zakon termodinamike ističe da zatvoreni sistemi teže neuređenosti: nećete videti polomljenu čašu kako se vraća u iskonsko stanje.
 
01:13
Bolcmanov doprinos je bila primena statističkog rasuđivanja na ovo ponašanje. Otkrio je da sistem prelazi u neuređenije stanje jer je ono verovatnije. Međutim, suprotan smer nije moguć, toliko je neverovatan da nikad nećemo videti kajganu kako se vraća u sveže jaje.
 
01:34
Međutim, ako univerzum postoji tokom beskonačno dugog vremena, krajnje neverovatni događaji će da se dese, uključujući složene stvari koje nastaju od nasumičnih kombinacija čestica.Dakle, kako to izgleda u hipotetički beskonačno starom univerzumu? U ovom neizglednom rasponu skoro pa ništavila, oko osam oktiliona atoma nasumično se spaja kako bi stvorili replikuMislioca napravljenog od testenine. On se istog trena rastvara.Ovde te čestice iznenada formiraju nešto nalik mozgu. Ispunjen je lažnim sećanjima na život sve do sadašnjeg trenutka, kada spazi snimak koji izgovara baš ove reči, pre nego što se raspadne. I, naposletku, nasumičnim fluktuacijama, sve čestice u kosmosu se koncentrišu u jednoj tački, i potpuno nov univerzum spontano bukne u postojanje. Od dva poslednja primera, koji je verovatniji?Mozak, i to nadaleko - uprkos svoj njegovoj složenosti, tek je zrnce u čitavom univerzumu. Za svaki pojedinačni univerzum stvoren nasumčnim fluktuacijama šanse su jednake hrpama i hrpama instant mozgova. Ovakvim rezonovanjem, čini se daleko verovatnijim da je sve u šta verujete da postoji zapravo prolazna iluzija, koja će uskoro da iščezne.
 
03:01
Bolcman nije otišao baš toliko daleko u razmišljanju; mozgove su uveli kasniji kosmolozi koji su nastavili njegov rad. Međutim, baš kao i skoro svi ostali, bili su prilično sigurni da oni sami nisu tek efemerni mozgovi. Stoga je paradoks glasio: kako je moguće da su u pravu i da je univerzum večan? Rešenje mnogi danas uzimaju zdravo za gotovo: da naš univerzum nije postojao oduvek, već da su vreme i prostor otpočeli Velikim praskom.
 
03:33
Dakle, to je to što se tiče paradoksa, zar ne? Pa, ne baš. U ovom veku, naučnici su otkrili dokaze koji potkrepljuju teoriju Velikog praska gde god da se osvrnemo. Ipak, iako znamo da se Veliki prasak desio, niko ne zna da li mu je nešto, ako išta, prethodilo i uzrokovalo ga. Zašto je univerzum otpočeo u tako izuzetno sređenom, i neverovatnom, stanju? Da li je naš univerzum beskrajni ciklus stvaranja i urušavanja? Ili smo možda jedan od mnogih univerzuma koji se šire unutar multiverzuma?
 
04:08
U ovom kontekstu, došlo je do obnovljenog interesovanja za Bolcmanov paradoks od strane savremenih kosmologa. Neki tvrde da vodeći modeli u vezi s poreklom univerzuma i dalje sugerišu da su Bolcmanovi mozgovi verovatniji od ljudskih mozgova,nagoveštavajući da nešto nije kako treba. Drugi protivreče tvrdeći da bi se blagim modifikacijama kosmoloških modela izbegao problem ili da Bolcmanovi mozgovi zapravo ne mogu fizički da nastanu. Neki istraživači su čak pokušali da izračunaju verovatnoćuiskrsavanja mozga iz nasumičnih kvantnih fluktuacija taman toliko da smisli samo jednu misao. Došli su do ovog neverovatnog brojačiji je imenilac 10 na broj koji je oko septilion puta veći od broja zvezda u univerzumu. Paradoks Bolcmanovog mozga, uprkos aspurdnosti, koristan je jer pruža lestvicu koju modeli moraju da dosegnu. Ukoliko je, u poređenju sa brojevima poput ovoga,trentuno stanje univerzuma izuzetno neverovatno, nešto u modelu je sasvim izvesno pogrešno. Ukoliko vi niste ti koji greše...
 
 
 

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 12 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 15 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 15 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Univerzum

nauka

Astronautika

Revolucija

Foto...

Praksa

instrumenti

Razno