Detalji
Kategorija: TV Astronomija

Iznenađujuća psihologija iza vašeg nagona da kršite pravila

BloomPaul Bloom

Psiholog

Pol Blum istražuje neke od najzagonetnijih aspekata ljudske prirode, uključujući zadovoljstvo, religiju i moral.e.


Svi to doživljavamo: žudnju da uradimo nešto pogrešno samo zato što je pogrešno. Bilo da se radi o hodanju po urednom travnjaku ili zabijanju prsta u prijateljev sladoled, psiholog Pol Blum nas poziva da uvidimo pametnu, kreativnu i prelepu stranu tih manjih pobuda da budemo loši. Zaranja u psihologiju iza ovog krajnje ljudskog stanja - i sugeriše da ono doprinosi da naš svet bude malčice nepredvidljiviji i zabavniji.

Uključite / isključite prevod dole desno: strelica

PravilaTED 2

PravilaTED 1

PravilaTED 3

  

  
 
Transkript predavanja:
 
00:00
Pre oko 1 600 godina, Sv. Avgustin je napisao „Ispovesti”, a to je bila priča o njegovom mladalačkom padu u greh i njegovom kasnijem preobraćanju u hrišćanstvo. A druga knjiga „Ispovesti” ima sjajan početak: „Hoću da se podsetim na prošle svoje sramote i putene pokvarenosti duše svoje.” Dakle, očekujete seks.
 
00:20
(Smeh)
 
00:21
Međutim, na viševekovno raozočaranje čitalaca, greh o kom Avgustin govori... uopšte nije puten. Ima veze sa kruškama. On i njegovi prijatelji upadaju u voćnjak i kradu nešto krušaka. I to bi bilo to. Nisu imali ništa protive osobe koja je posedovala voćnjak. Nisu bili gladni; bacili su kruške svinjama.
 
00:42
Ono što je zapanjilo i uznemirilo Avgustina je što se činilo da je motivisan žudnjom da prosto nanese zlo. Piše: „Jer ako je šta od onih krušaka i ušlo u moja usta, začin mu je bio moj zločin. Nisam imao podisticaj za grehom, osim greha samog. Bio sam nevaljao i sviđalo mi se.”
 
01:02
(Smeh)
 
01:03
Sad, ja sam psiholog i zainteresovao sam se za stvarne priče o izopačenim postupcima, pa sam pokrenuo Projekat izopačenostigde sam pozvao ljude da mi šalju priče o izopačenostima koje su počinili. Definisao sam ove postupke kao „kad odlučite da uradite nešto za šta znate da je pogrešno, moralno ili na drugi način, barem delimično jer je pogrešno.”
 
01:22
Jedna od prvih priča koje sam dobio je bila: „Flertovala sam sa momkom druge žene savršeno svesna da mu se sviđam. Znala sam da mogu da ga preotmem ako želim, ali nisam želela to. Samo sam želela da se ona oseća neprijatno kad god bismo nas troje bili u istoj prostoriji.”
 
01:35
(Smeh)
 
01:36
„Nanošenje bola ljudima je pogrešno, ali baš zato sam to radila.” I zapravo, ovo je zaplet pesme „Džolin” od Doli Parton.
 
01:44
(Smeh)
 
01:45
Ponekad je autodestruktivno. Mladić mi je pisao: „Klizanje na ledu na jezeru, tamna, nezaleđena tačka tridesetak metara ispred,umesto da je izbegnem, klizam ka njoj, znajući, ali pitajući se, znajući, ali pitajući se... i pljus!”
 
01:57
(Smeh)
 
01:59
Psiholozi su već dugo zainteresovani za ove nasilne, remetilačke, izopačene postupke, kao i za ljude koji ih obavljaju. Primer koji ljudi često navode je Džoker iz stripova o Betmenu. U filmu Kristofera Nolana „Mračni vitez”, Alfred, Betmenov batler, opisuje Džokera rečima: „Neki ljudi se ne mogu potkupiti, uceniti, ubediti, niti se može s njima pregovarati. Neki ljudi samo žele da gledaju svet kako gori.” A psiholozi su osmislili skalu „potrebe za haosom” koja vam nudi gomilu izjava, i to koliko se slažete s njima saopštava vam koliko želite da gledate svet kako gori.
 
02:36
Stoga odradite ovo tiho u glavama. „Potrebno je da imam haos oko sebe. Predosadno je kad se ništa ne dešava.” „Ponekad prosto volim da uništavam lepe stvari.”
 
02:45
Međutim, nisu sve priče koje sam dobio bile po prirodi ovog tipa.Neke su bile malčice bezazlenije. Evo jedne od mojih omiljenih.„Jednom prilikom u ranim 20-im, bio sam u izlasku s prijateljem.Odlučio je da poruči sebi sladoled i pre nego što je uspeo da ga proba, zabio sam prst u njega.”
 
03:00
(Smeh)
 
03:02
„Pokušao sam da to predstavim kao šalu, ali usitinu sam imao iznenadnu misao: ’Čoveče, bilo bi pokvareno, ako bih samo zabio prst u njegov sladoled.’”
 
03:11
Neko drugi mi je pisao: „Kada sam bio u profesionalnom horu, na svakom koncertu, osećao sam potrebu da namerno pevam nekoliko nota skroz pogrešno. Ni dan-danas mi nije najjasnije zašto.” Neko drugi mi je pisao, a ovo je nekako najslađi, najtužniji primerčić skromne izopačenosti: „Ponekad hodam po travi umesto po stazisamo zato što znam da je pogrešno.”
 
03:31
(Smeh)
 
03:32
Zbog većine izopačenosti svet je gore mesto. Ne bih želeo taksistukoji ima visok prosek na skali „potrebe za haosom”. I ne bih poželeo takvog prijatelja ili kolegu.
 
03:41
Ponekad pak, predložiću vam, izopačenost može da bude pametna, kreativna, prelepa. I imamo neke primere iz umetnosti.
 
03:48
Na čuvenoj umetničkoj izložbi u Njujorku 1917. su rekli: „Možete poslati šta vam je volja, sve prihvatamo.” Pa je Marsel Dišan poslao bide, koga je opisao kao fontanu, a oni su ga odbili. Rekli su: „Ne, ne, prihvatamo samo umetnost.” Dišan je pak insistirao da se radi o umetnosti, a ispostavilo se da je nastala kontroverza bila jedan od ključnih momenata u istoriji savremene umetnosti.
 
04:10
Ili uzmite Benksija. Pre nekoliko godina, Benksi je prodao sliku „Devojka s balonom” na aukciji u Sotebiju i podesio je ram da u trenutku kada se slika proda, u trenutku kad čekić uradi „bum”,mašina u ramu pocepa sliku do pola, na užasavanje publike.Međutim, stigao je na naslovne strane novina širom sveta. Kasnije je Benksi opisujući čin citirao ruskog anarhistu koji je rekao: „Nagon za uništavanjem je takođe kreativni nagon.”
 
04:43
Ili uzmite komediju. Izopačenost je suštinski deo komedije. Toliko toga smešnog je kad ljudi rade stvari koje su iracionalne i nemoralne. U pravim rukama, izopačenost je veliki izvor radosti.
 
04:56
Izopačenost može da bude i moćna. Rori Saderlend je napisao:„Iracionalni ljudi imaju daleko veću moć od racionalnih ljudi.” Dao je dva razloga zašto je tako. Prvi je, njihove pretnje su daleko uverljivije.
 
05:09
Zamislite da sam u sukobu s vama i pretite mi, a vi ste racionalna, razumna... osoba. Te ja znam vaše pretnje...
 
05:16
Žena: Eh.
 
05:17
(Smeh)
 
05:18
PB: Znam da će vaše pretnje da budu normalne, proporcionalne i razumne. Međutim, kao što je neko sugerisao ovde, ako ste izopačeni činilac, pojma nemam za šta ste sposobni i daleko vas se više plašim.
 
05:31
Drugi razlog je: ako ste skroz predvidljivi, ljudi nauče da vas čitaju.Te, opet, ako ste racionalni i ja moram da vas nadmudrim, provalim vaš sledeći potez, pretpostavljam da ćete postupiti razumno. Ako ste izopačeni, teže vas je predvideti. I samim tim teže pročitati.
 
05:46
Edgar Alan Po, opisujući izopačenost, opisivao je i govorio o đavolcima, malenim čarobnim demonima u vašoj glavi zbog kojih radite užasne stvari. Međutim, kao što sam rekao, ja sam psiholog, ne verujem u đavolke. Smatram da za sve što radimo postoji razlog, postoje motivacije. I smatram da za izopačene postupke postoji čitav niz istih.
 
06:05
Jedan od njih pominje Avgustin. Kasnije, nakon opisa incidenta sa kruškama, piše: „Ne bih to uradio sam. Moje zadovoljstvo nije počivalo u kruškama, počivalo je u samom prestupu, počinjenom u savezu sa bandom grešnika.” Društvene sile su ga vukle.
 
06:20
A postoje i druge stvari. Jedna sila koja me zaista interesuje ima razna imena: vladanje sobom, nezavisnost, sloboda, intencionalnost. Nazovite je autonomijom. Nazovite je žudnjom za slobodom da radite šta želite, oslobođeni stega drugih ljudi i takođe oslobođeni stega racionalnosti i moralnosti.
 
06:41
A Džona Berger daje lep primer za ovo. Govori o izazovu jedenja tajd podova od pre nekoliko godina, gde su mnogi tinejdžeri,umesto da ih koriste kao deterdžent, zagrizali i ponekad ih jeli. Kao što možete da zamislite, Prokter i Gembl, koji poseduju proizvod, bili su izuzetno nezadovoljni ovim i pokrenuli su krajnje skupu reklamnu kampanju osmišljenu da spreči ljude da konzumiraju ove proizvode.A jedna njihova kampanja je uključivala popularnog fudbalerapoznatog kao Gronk.
 
07:11
Reklama bi počela: „Hej, Gronk, da li jedenje podova uopšte može da bude dobra ideja?” A Gronk odgovara: „Ne, ne, ne.” Berger ističe da kada je ova reklama izašla konzumacija podova je naglo skočila.
 
07:26
(Smeh)
 
07:27
A ne opala. „Niko mi neće govoriti šta da radim. Ko je Gronk da mi kaže šta da radim? Želim da budem nezavisno, slobodno biće.”
 
07:34
A psiholozi ovo nazivaju reaktancijom. Ona označava „neprijatno osećanje koje se javi kada ljudi doživljavaju pretnju po ili gubitak njihovog slobodnog ponašanja.” A postoji obilje laboratorijskog istraživanja koje se bavi reaktancijom. Pa testiraju ideju da ono što pokušavate je ponovno uspostavljanje ugrožene slobode.
 
07:54
Jedno od istraživanja, primera radi, posmatra reklame o opijanju i pronalazi da kada su reklame o opijanju naročito agresivne, ljudi često reaguju tako što više piju. „Povratiću svoju slobodu.” „Radiću šta mi je volja.”
 
08:07
Ili uzmite pretnju odmazde. Postoji divno istraživanje ekipe političkih naučnika koje je pitalo vas, pitalo učesnike da zamisle da su ambasadori u državi i da odlučuju da li da uvedu sankcije toj državi.U jednom slučaju, diktator kaže: „Ako uvedete sankcije našoj državi, u redu je, neću ništa uraditi.” U drugom slučaju diktator kaže: „Ako uvedete sankcije našoj državi, izvršiću terorističke napade na vas.”
 
08:34
Zapanjujući zaključak ovoga je da su u drugom slučaju, ne prvom,bili skloniji uvođenju sankcija. Većina naših izopačenosti su reakcije na ljude koji nam govore da ne radimo ono što želimo, a zbog toga samo još više želimo to da uradimo.
 
08:51
Mislim da dve lekcije proizlaze iz izučavanja izopačenosti. Jedna je da cenimo njenu ulogu u svakodnevnom životu. Zaista je važno znati da tamo negde postoje ljudi koji zaista žele da gledaju svet kako gori. Takođe smatram da je važno znati da baš svako od nas, u nekom trenutku u našem životu, želi da gleda svet kako gori bar malčice.
 
09:14
(Smeh)
 
09:15
Smatram da je to važno znati, bar zbog važnih odluka poput izbora za koga da glasate, da ljudi nisu samo motivisani materijalnim ličnim interesom ili pripadnosti nekoj društvenoj ili političkoj grupi. Ponekad ljudi žele da budu nezavisna bića, žele da budu slobodni. A govorenje tim ljudima: „To što radite je glupo”, „to što radite je iracionalno”, „to što radite je nemoralno”, može da ima paradoksalan efekat i da ih motiviše da urade baš ono što ne želite da urade.
 
09:49
Druga lekcija izopačenosti je u vezi sa našim svakodnevnim životima. Većina izopačenosti je užasna. Smatram da bi svetu bilo bolje bez njih. Smatram pak da smo malčice uvideli da izopačenost može da bude smešna. Može da bude pametna. Mislim da zbog nje svet može da bude bolje mesto. Stoga valjda predlažem da je život sa malo izopačenosti u sebi, život u kome ponekad zabijete prst u prijateljev sladoled život koji je daleko interesantniji.
 
10:22
Hvala vam.
 
10:23
(Aplauz)

 
 

Komentari

  • Duca said More
    Драган Танаскоски wrote:
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju...
    2 dana ranije
  • Duca said More
    Sjajan čovek, o takvima treba pisati, a... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Laka pitanja. Mada, ni meni nije bilo... 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije

Univerzum

nauka

Astronautika

Revolucija

Foto...

Praksa

instrumenti

Razno