Dobar, realan tekst.. Čovekov let u "duboki kosmos" je ozbiljan naučni poduhvat. Kako "tvrdi" jedan komentar na ovu temu - danas su izjave o čoveku u "dubokom kosmosu" fantazija, a ne nauka. Letelice bez ljudske posade, čini mi se, biće još dugo presudne u istraživanju udaljenih planeta i prostora.
Write comment (0 Comments)
Interesantan tekst. Ako D.Dragović dopušta naveo bih neke, njemu poznate, podatke iz ruskog izvora. Rekord je postavio avion MIG 25M (oznaka Medjunarodne aviofederacije E266). Pilot A.V.Fedotov je 22. jula 1977. godine postavio visinski rekord od 37.800m, a 21. avgusta 1977. godine popeo se na visinu od 37.650m. Ovaj avion je postigao 29. svetskih rekorda od čega 3 apsolutna. Prvi let ovog aviona bio je 12. jula 1973. godine (pilotirao Ostapenko, a zatim na njemu lete Fedotov, Orlov, Fastovec, Kononov i Ivanov). MIG 25 se proizvodio do 1984. godine, kada ga zamenjuje usavršena verzija MIG 31. Da budem jasan, razlog zašto sam bio zainteresovan za komentar. je činjenica da je 6. septembra 1976. godine pilot Belenko sa MIG 25P poleteo sa aerodroma Sokolovka (Primorski kraj), a sleteo na aerodrom Hakodate (ostrvo Hokaido). Pilot Belenko je zatražio politički azil i iste godine 9. septembra je prebačen u SAD. „Avion je bio rastavljen, podvrgnut detraljnom proučavanju japanskih i američkih specijalista i vraćen 15. novembra 1976. godine SSSR-u“.
Write comment (0 Comments)
Drugo, nisu sve ekliptike planeta u istoj ravni, tako da nikad ne mogu biti u liniji.
Све планете Сунчевог система се налазе приближно у истој равни, равни еклиптике.
?
Write comment (0 Comments)
Mislim da je ovo konceptualno dobro. Dati pregled aktuelnih vesti, a potom da vest (ako zaslužuje) neko od saradnika detaljno obradi. Pri tome je moguće da to učini i veći broj saradnika sa različitog aspekta.
Write comment (0 Comments)
Bez obzira što, inače dobar tekst, ima drugi akcenat, meni se "uklapa" u priču da li je na dnevnom redu kolonizacija Meseca ili Marsa (mislim, pre svega, na SAD i Rusiju). Pri tome kolonizaciju bi trebalo shvatiti kao duži proces. Iz teksta na osnovu toga izdvajam - "Amerikanci se vratili Mesecu" i "dobijanje što više informacija". Iz dosadašnjeg praćenja ove teme, čini mi se, da SAD preferiraju Mars, a Rusi Mesec. Ruska nauka postavlja pitanje "zašto ići na Mars" (imaju u vidu verovatno, pre svega,svu tehnološku složenost takvog projekta). Istovremeno ističu (oni ne ja) da u jednoj gromadi mesečevog tla dimenzije 100x100x10 m3 ima 40.000t silicijuma, 15.000-30.000t aluminijuma, 5.000-25.000t gvoždja, 9.000t titana, 80.000-90.000t kiseonika i dr.. To su elementi potrebni za (po redu) sunčeve baterije, konstrukcije, armaturu, čvrstinu, život i dr.. Pri tome daju i niz drugih podataka od kojih je za mene upečatljiv - trošak dostave 1kg tereta na zemljinu orbitu danas košta 11.000$, a u prijektima se govori da bi svemirski brod za mars trebalo da teži 500t.
Write comment (0 Comments)
Datum kreiranja: ponedeljak, 12 novembar 2012 19:03
Autor mmcc
Ovo je uvek dobra tema, tako da i tekst zaslužuje pažnju. Uvek bi trebalo imati u vidu da čovek neće večno ostati na Zemlji, pa sa tog aspekta i imati kriterijum. Medjutim, savremeni svet nauke, na ovom planu, ima veliki „problem“ u ravnoteži komercijalnog i istraživačkog aspekta. Obama je još 2010. godine govorio o slanju posade u orbitu oko Marsa sredinom 2020. godine, što me je tada podsetilo na potrebu SAD za „nacionalnom idejom“, kakvu je svojevremeno imao i Kenedi (njegova je bila realizovana). Predizborni govori su jedno, a postizborno ponašanje drugo. Mada, Obama u drugom mandatu, verovatno, neće imati "koćnicu", ne samo na ovom planu. Sa aspekta tehnologije slanja posade u "duboki svemir" stvari su, čini mi se, daleko, daleko složenije.
Write comment (0 Comments)
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
