Ričard Kadri (1957) umetnik je brojnih interesovanja, od fotografije i umetničkih performansa preko literature do kompjuterskih igara i kreiranja alternativnih kulturnih projekata i pokreta. Zbog ovako široke lepeze interesovanja, koja podrazumeva kako stvaranje tako i teorijsku analizu tekućeg stanja u društvu, medijima i kulturi (dve njegove knjige pod naslovom «Tajna knjiga kulturnih izvora» sadrže 'inventar granične kulture': spiskove knjiga, kataloga, muzike, video medija, tehnologije, mode i običnih aparata bitnih za život), Kadrijev dosadašnji opus nije bogat kao nekih njegovih kolega po peru ali je manjak naslova kompenziran provokativnošću i literarnim kvalitetima. Nakon što je svoje priče, kojima se deklarisao kao buntovni kiber-panker, objavljivao u nizu prestižnih žanrovskih časopisa, Kadri je 1988.g. objavio prvi roman «Metrofage». Košmarna priča o životu narkomana i njegove družine u, zbog izbegavanja mogućeg novog bioterorističkog napada, delimično raseljenom Los Anđelesu, koji kontroliše paramilitarna organizacija Komitet za opšte zdravlje obiluje akcionim scenama ali je i impozantna slika bezbrojnih subkulturnih pokreta i grupa bliske nam i ni po čemu blistave budućnosti. Roman «Kamikaze lamur: roman o budućnosti» iz 1995.g. prati, na pozornici Amerike koja se raspada pod udarom 'podivljale' vegetacije sposobne da uništi lagodni život gradova, pokušaje rok zvezde da otkrije sopstveni identitet. Kadri vispreno i ubedljivo opisuje krhkost savremene civilizacije nesposobne da opstane u uslovima kada više nije gospodar prirode i precizno prati kolebanja osetljive psihe stvaraoca u krizi. Nakon dokumentarnog dela koja se bavi nastankom i razvojem popularnih kompjuterskih igara «Magla» i «Riven», Kadri je, u knjiškom obliku, objavio roman «Anđeosko dešavanje» (2003), mračnu povest o anđelima, bio-inženjeringom stvorenim savršenim mašinama-ubicama koje prilikom čina ubijanja žrtve doživljavaju seksualno zadovoljstvo. Nova Kadrijeva knjiga «Kasapinova ptica: roman o dominaciji» (2007) vešto meša horor atmosferu sa prepoznatljivim naučno fantastičnim ikonografskim obrascima (paralelnim svetovima i moćnim bićima koja odatle dolaze). Za razliku od mnogih pisaca Kadri, kao promoter novih načina komunikacija proizašlih iz kompjuterske tehnologije, ne zazire od objavljivanja svoje proze na Internet sajtovima odnosno dozvoljava da ti sadržaji budu besplatno preuzeti od čitalaca. Već 1995.g. dozvolio je slobodnu distribuciju «Metrofaga» širom mreže; godinama piše eseje i priče za više sajtova a najviše za sajt «Infinit matriks» da bi na njemu 2005.g. objavio i kompletan roman «Slepi svračak». Kadrijeva proza pleni promišljenošću svetova koje opisuje, širinom socio-kulturoloških zapažanja, slobodom slikanja novih međuljudskih odnosa koje razvoj ali i posustajanja odnosno raspad Zapadne civilizacije donose. Sposoban je da temeljno dočara vizuru pojedinca u društvima budućnosti, njegove ideale i dileme, sazrevanje stavova. Istovremeno, Kadri ume da svoje pripovedanje stavi u funkciju priče, da bude kiber-pankerski žestok ali i, kada je to potrebno, suptilan i lirski tanan, što je dokaz ne samo njegovog zanatskog umeća već i duboke promišljenosti onoga o čemu piše.