Osnovna literarna preokupacija Čad Olivera (1928-1993) bila je pitanje kontakta sa vanzemaljcima, njihovog razumevanje i mogućnost uspostavljanja saradnje. Ono što Olivera izdvaja od ogromne većine pisaca savremenika jeste potpuno odbijanje žanrovskih standarda za ovu temu odnosno sposobnost da se problematika razmatra temeljno i znalački. Tada važeći žanrovski kanoni podrazumevali su da su vanzemaljci neprijateljski nastrojeni, spremni da osvoje Zemlju i pokore ljude; organizacija vanzemaljaca je militantna i posvećena samo tom cilju a njihove namere su očite na prvi pogled (ili vrlo brzo pošto se pojave na 'našem pragu'). Oliver je, zahvaljujući i svom obrazovanju, a bio je doktor antropologije, imao mnogo šira sagledavanja kako funkcionisanja kulturoloških obrazaca i ustrojstava tako i (ne)mogućnosti uspostavljanja kvalitetnih kontakta između različitih civilizacija. Otuda u Oliverovim pričama i romanima nema olakih rešavanja ovih situacija. Prvu priču Oliver je objavio 1950.g. a «Magle zore», prvi roman, 1952.g; u ovom romanu, sticajem okolnosti dečak iz savremenog sveta biva prebačen u praistoriju, među Kromanjonce, sa kojima lovi mamute i ratuje sa Neandertalcima. Roman «Senke u Suncu» (1954) prati avanturu antropologa koji otkriva da su stanovnici malog mesta u Teksasu vanzemaljci; naseljenici nisu agresivni pa čak nude naučniku da im se pridruži! Naredne 1955.g. pojavila se «Druga vrsta», zbirka sedam priča u kojima Oliver nastavlja ispitivanja 'funkcionisanja' kontakta sa drugim inteligencijama. U romanu «Vetrovi vremena» (1957) grupa vanzemaljaca, uspavanih 10.000 godina, nakon što su se 'nasukali' na Zemlji, otima zemljanina od koga traže pomoć u izgradnji novog svemirskog broda; problem će biti rešen zajedničkim snagama a čoveku-pomagaču pružena mogućnost da se vine u svemir. Godine 1960.g. pojavio se roman «Nezemaljski susedi», koji mnogi kritičari smatraju prvim od Oliverovih remek-dela. Priča prati ekspediciju zemljana na planetu Sirius-9 koja ima zadatak da uspostavi kontakt sa Merdosima, bićima nalik primitivnim ljudima; posle godinu dana ignorisanja naučnika Merdosi napadaju ekspediciju i uništavaju je. Preživeli, u traganju za razlozima ovakvog postupanja, otkrivaju da je kultura Merdosa otišla 'drugim putem', u razvoj telepatskog sporazumevanja i jedinstva sa prirodom. Kontakt konačno biva uspostavljen i tako su izbegnuti dalji sukobi. «Obale drugog mora», roman iz 1971.g, mesto susreta sa drugim bićima 'vraća' na Zemlju, u Afriku, gde vanzemaljci 'zaposedaju' najpre majmune babune a zatim i ljude; naučnik pokušava da spase svoju zaposednutu kćerku trampom za zaposednute babune, koje je oteo. Mada je susret na nivou otvorenog konflikta, problem se rešava 'na obostrano zadovoljstvo'. «Rub večnosti: klasične antropološke naučno fantastične priče» jesu zbirka novih sedam priča o prvom kontaktu, praćenih stručnim esejima Vilijema F. Nolana. U romanu «Giganti u prašini» (1976) Varum, vođa kolonizatora pokušava da izgradi novo društvo i tako spase izgubljeno čovečanstvo; da bi bili izbegnuti stari kulturološki problemi, svima je izbrisano pamćenje pa kolonizatori ubrzano prolaze kroz razne antropološke faze (od kamenog doba do zemljoradnje im je potrebno manje od decenije). Oliverova dela bila su dokaz da se naučna fantastika ne svodi na svemirske avanture sa pucnjavom; pokušavajući da promisli i analizira načine uspostavljanja veza sa drugim inteligencijama, on je otkrivao i mnogo o samim ljudima, njihovim predrasudama i (ne)sposobnostima na nivou pojedinca ali i vrste. Vreme je pokazalo da je samo ovakva, inovativna i seriozna, literatura zalog uspona i razvoja naučne fantastike.