Mark Laidlou (1960) postao je poznat u krugovima ljubitelja naučne fantastike po sasvim bizarnom faktu da je svoju prvu priču «Šištanje zmaja», kao tinejdžer, napisao 1978.g. u saradnji sa poznatim piscem 'tvrde' naučne fantastike Gregori Benfordom. Početnik, međutim, nije otišao tim pravcem već se priključio buntovnim kiber-pankerima i postao jedan od pouzdanih 'nosioca' ovog pokreta, mada nije bio u prvom redu medijski eksponiranih autora. Njegov prvi roman «Ćaletova nuklearka» (1985) mračna je komedija o mogućoj Severnoj Americi (smeštena u 1999.g.) razbijenoj na male, samodovoljne zajednice koje se naoružavaju u ime odbrane čak i nuklearnim oružjem. Groteskna vrteška sumanutih lidera i proroka, sveprisutnih masovno posećivanih virtuelnih svetova, opšte paranoje, bizarnih načina organizovanja života i žrtvovanja pripadanju grupi (jedna baka svoj digestivni sistem genetski oblikuje da bi mogao da vari nuklearni otpad i tako pomaže svojoj zajednici), uprkos humornim tonovima, ostavlja mučan utisak. Roman «Neonski lotos» iz 1988.g. opisuje otpor Tibeta komunističkoj pretnji u kome bitnu ulogu igra superiorna tehnologija koja uključuje kompjuter-molitelje i naoružane robote; originalnost i domišljatost priče o sukobu civilizacija opterećena je, nažalost, naglašenom politizacijom. «Kalifornija», roman iz 1993.g. nova je slika Amerike iz budućnosti, ovog puta one na sveobuhvatnoj mreži: porodica sa mrežnim implantatima emituje svoj život milionima istomišljenika; rođenje umrežene bebe trebalo je da bude vrhunska atrakcija koja će povratiti poljuljani porodični rejting gledanosti ali je pokrenula i moćne mračne sile. Roman «Žderači orhideja» (1994) prati sukobe suprotstavljenih bandi u Severnoj Kaliforniji; mladići koji iza sebe imaju brutalne tuče, sakaćenje, zatvorske dane i propale ambicije, bezuspešno pokušavaju da izađu iz fatalnog okruženja. Mada je smeštena na vreli asfalt svakodnevice, među surove likove, ova priča je svojevrsni uvodnik u Laidlove naučno fantastične romane jer otkriva današnje korene mračne budućnosti. I roman «37-ma mandala» (1996) je na tragu prethodnog: 'nju ejdž' šarlatan željan uspeha i bogatstva poseže za mističnom 37. mandalom koja u svet uvodi sile neverovatnih snaga. Mešavina sadašnjosti, fantastike i horora u ovoj knjizi naišla je na odobravanje brojnih kritičara. Laidlovljev interes za kompjuterske igre, njihovo kreiranja i 'upotrebu', rezultirao je romanom «Treća sila» (1996), inspirisanim igrom «Gedžet». Priča prati bivšu pripadnicu privilegovane klase koja postaje član Podzemlja u borbi protiv tiranije, paranoje, manipulacije istinom i sećanjima; prelomni trenutak u sukobu je susret sa spektralnim detetom, koje poseduje znanja i snagu koji mogu biti zalog budućnosti sveta. Mark Laidlou u svojim romanima i pričama (koje još nije sabrao u zbirku) otkriva široke slike sadašnjosti i iz nje proizašlu budućnost koja neumitno pristiže. Njegove sumorne vizije oštre su i beskompromisne a česta poigravanja humorom i satirom dodatno ih osnažuju i produbljuju.