Džon Kesel (1950) započeo je spisateljsku karijeru početkom 1980-tih. Narednih godina njegove priče bile su u konkurenciji za žanrovske nagrade, rame uz rame sa pričama pobornika kiber-panka. Kesel je smatran pripadnikom tzv 'humanista', autora koji nisu delili ideje kiber-pankera (podela je bila krajnje proizvoljna jer humanisti nisu bili homogene grupa). Keselovi literarni stavovi, sa kojima je započeo pisanje i koje i dalje zagovara, zasnivaju se na tvrdnji da naučna fantastika može stati rame uz rame sa glavnotokovskom literaturom ali da je potrebno iskoristiti sve specifičnosti žanra i iskustva 'velike' književnosti; u svojim delima on neprestano potvrđuje ispravnost takvih teza. U prvim zapaženijim radovima Kesel spaja-sudara literarne stvarnosti sa realnošću. Novela «Drugo siroče» iz 1982.g. izmešta savremenog, mladog brokera u surovi svet Melvilovog «Mobi Dika» da bi se stvarnosti izmešale i izjednačile u uverljivosti. Na sličnom tragu je i novela «Veliki san» (1984) u kojoj se artificijelnost Čendlerovih romana obistinjuje u živoj realnosti otkrivajući svoju neuverljivost. Roman «Obala slobode» iz 1985.g. zajedničko je priča Kesela i Džejmsa Patrika Kelija o tropskom raju punom igara, droga i dekadencije koji je, u stvari, nadrealni logor u kome žive Faust, braća Marks, Aristofan, Rejmond Čendler, sestre Bronte; svi oni delovi su svesti čoveka koji je zatvorenik bizarnih vanzemaljaca. Roman «Dobre vesti iz spoljnog svemira» (1989) otkriva Ameriku s kraja 1999.g. u kojoj hrišćanski fundamentalisti preuzimaju vlast, ekonomija je u rasulu a nuklearni rat besni na Srednjem Istoku. TV evangelista najavljuje dolazak svemirskog broda sa božijim izaslanikom dok reporter vodeće informativne mreže otkriva da su vanzemaljci već stigli i šetaju zemljom čineći čuda ili zločine. U dve zbirke «Susret u beskraju» (1992) i «Čist proizvod» (1997) sabrana je 21 Keselova priča u rasponu od alternativnih prošlosti, mešanja snova i realnosti do invazija vanzemaljaca, putovanja kroz vreme, uz neretko jak satiričan ton. Roman «Korumpiranje dr. Finog» (1997) složena je priča o turistima iz budućnosti, verskim zanesenjcima iz vremena Isusa odnosno fanatičnim naučnicima iz sadašnjosti koji su, zbog sabotaže, spojeni i prinuđeni da deluju kao grupa određujući dalji tok svojih života. Dinamično smenjivanje avantura prate dubiozni psihološki portreti junaka kao i jasno karikiranje savremenih Zapadnih civilizacijskih trendova. Po oceni kritike ovaj roman revitalizovao je istrošeni obrazac podžanra putovanja kroz vreme i postavio nove tematske standarde. Trenutno poslednji Keselov roman «Devedeset procenata svega» (2001), pisan je zajedno sa Džejmsom Patrikom Kelijem i Džonatanom Letamom i prati otkrivanje tajni vanzemaljaca koji šest godina dube tunele kroz Zemlju. U pitanju je urnebesno homorističko zamešateljstvo koje se poigrava žanrovskim obrascima i organizacijom ljudske civilizacije. Džon Kesel svojom tematski i stilski inventivnom prozom nesumljivo podiže umetničke nivoe naučne fantastike otkrivajući nove i razvijajući poznate teme i ideje.