Veliki pisci naučne fantastike

U MNOŠTVU ALTERNATIVNIH SVETOVA

Howard Waldorp

Alternativna istorija, podžanr naučne fantastike, naizgled u drugom planu, konstantno je prisutan; brojni pisci, kao npr. Filip Dik, Kejt Roberts, Avram Dejvidson, Fric Lajber, Brajan Oldis, podlegli su izazovu da grade svetove koji se, od ovog koji znamo, razlikuju po tome što se neki istorijski događaj odigrao drugačije nego što jeste (Rimsko carstvo nije propalo, Amerika nije otkrivena, industrijska revolucija se nije desila, Napoleon je pobedio na Vaterlou, Treći Rajh je pobedio u II svetskom ratu); na temelju takve promene grade se drugačije istorije čovečanstva sa novim globalnim odnosima snaga i tehnološko-društvenim razvojem. Blistavoj plejadi prethodnika priključio se od 1972.g. Hauard Voldorp (1946), on je, bez izuzetaka, okrenut mnoštvu mogućih alternativnih istorija koje su prevashodno ispisane u kraćim proznim formama, pričama i novelama (romani su nastali proširenjem priča). Prva Vadorpova knjiga iz 1974.g. je roman pisan u saradnji sa Dž. Sandersom, «Rat Teksasa i Izraela: 1999» i opisuje postnuklearnu Ameriku u kojoj su savezne vlasti i plaćenici iz Izraela u sukobu sa secesionističkim Teksasom. Uprkos nedorečenostima ova knjiga otkriva autora koji je sposoban da, od znanih elemenata, stvara neočekivane i zavodljive priče. Sledeći roman «Te kosti» (1984) prati jedinicu poslatu u prošlost sa zadatkom da spreči fatalni III svetski rat ali koja ulazi u svet u kome su Arapi otkrili Ameriku, Rimsko Carstvo nije ni postojalo a Asteci prinose ljudske žrtve na obalama Misisipija. Roman «Dvanaest teških poslova» (1989) premešta Herkulove zadatke u ruralni Misisipi 1920-tih; u nizu efektnih epizoda autor otkriva sjajno poznavanje starog mita i svakodnevice američkog Juga. I u preostala dva romana koja je (do sada objavio) «Možeš ponovo da se vratiš kući» (1993) i «Potraga za Tomom Parduom» (2001), Voldorp menja istoriju odnosno ispisuje novu. Prva Voldorpova zbirka «Vraćam se kući» pojavila se 1984.g. a zatim su sledile «Koji Hauard? Dvanaest izvanrednih priča spekulativne fantastike» (1986), «Čudni monstrumi iz bliske prošlosti» (1987), «Čudne stvari izbliza: skoro kompletni Hauard Voldorp» (1989), «Noć glupaka: još finih priča» (1991), «Fabrika snova i radio slike» (2001), «Kasterov poslednji skok i druge kolaboracije» (2003), «Srce beline» (2005) odnosno nekoliko izbora priča. U svim pričama su detaljno opisane stare epohe, prelomni događaji ali i obične sitnice; autor je sjajan znalac svekolike masovne i jeftine kulture: televizije i njenih programa, niskobudžetnih filmova, stripova, muzike, mode. Na temeljima bogate erudicije on gradi nove, smele i duhovite zaplete pisane zanimljivo i poletno. Širina Voldorfovih tema može se samo skicirati pominjanjem nekih priča: «Ružni pilići» oživljavaju pticu dodo a «Zimska četvrtina» mamute, u «Kasterovom poslednjem skoku» Indijanci pobeđuju generala upotrebom avijacije, u «Scijenfikaciji» pleme insekata iz priče H. Dž. Velsa živi na Zemlji budućnosti, u «Kraju veka» Prust, Žeri, Ruso i Melijes snimaju film koji kompromituje Drajfusa (završna scena je dvoboj biciklima na Ajfelovoj kuli), «Ajk i Majk» govore o Ajzenhaueru i Patonu kao džez muzičarima i Elvisu Prisliju kao senatoru, u «Sačuvaj mesto u čamcu za spasavanje za mene» braća Marks, i Hardi i Laurel vraćaju se u prošlost da bi spasili Badi Holija iz avionske nesreće, u nekoliko priča junaci su Indijanci i njihovi mitovi, meksički maskirani rvači i Sumo rvači telekinetičari, u «Naslednicima perisfere» Diznijevi roboti oživljavaju na opusteloj Zemlji, «Šta je nateralo Hijeronimusa da beži?» otkriva da je poznati slikar bio realista, u «Odlasku ljudi iz zemlje sumraka» Bronko Bil i Viliam Hart pomažu Hermanu Geringu u borbi protiv vampira, «Bolji svet je rođen»  priča o duhovima likvidiranih revolucionarnih vođa Marksa, Engelsa i Riharda Vagnera koji pohode Evropu, «D=RXT» je priča o kolima na pedale itd itd. Bogatstvo Voldorfovih svetova je zapanjujuće a sloboda mašte koja ih stvara spajanjem raznorodih elemenata čudesna; njegovo delo je potpuno samosvojno i lako preskače žanrovske granice i ulazi u postmodernistički tok literature.

Još pisaca: 

Veliki pisci naučne fantastike