Veliki pisci naučne fantastike

VELEMAJSTOR KRATKIH PROZA

Majkl Svonvik

Čitalačkoj publici Majkl Svonvik (1950) predstavio se 1980.g. i sledećih godina njegove priče bile su redovno u izboru za prestižne žanrovske nagrade; od mnoštva početnika izdvajali su ga intrigantni zapleti i prefinjen stil a jedina 'otežavajuća okolnost' bila je intelektualna zahtevnost jer Svonvik nije bio sklon lakim rešenjima odnosno literarno 'širomašnim' tehnikama. Obznanjivanjem 'kiber-panka', pokreta koji je insistirao na specifičnoj ikonografiji i eksperimentima u pripovedanju, Svonvik je bio prepoznat kao njihov prirodni pripadnik. Prvi Svonvikov roman «U struji» (1985) uznemirujuća je slika katastrofe na nuklearnoj elektrani Tri milje i bezbrojnih mutacija ljudi i životinja koji, iz zone karantina, kreću u 'običan' svet. Sledeći roman, «Cveće vakuuma» (1987), sjajna je 'spejs opera' o orbitalnim naseobinama, kolonizovanim asteroidima, neobičnim ljudskim prilagođavanjima svemiru i svetovima virtuelne kompjuterske stvarnosti. «Kći gvozdenog zmaja» (1988) je piščev ulazak u epsku fantastiku koji će se nastaviti nizom priča. Roman «Grifinovo jaje» (1990) prati avanture stanovnika mesečeve baze napadnute veštački stvorenim virusom. «Nivoi plime» (1991) variraju priču o ludom naučniku i pokušaju da se spreči katastrofa planetarnih razmera. Knjiga «Anđeli gravitacije» (1991) specifična je tvorevina: niz već objavljivanih priča uokviren je u 'zaplet' o ukradenim uspomenama i uskrslim idolima. «Faust kutije cigareta i druge minijature» (1991) donose 70 kratkih priča koje se kreću kroz antičke svetove, Divlji Zapad, buduću Veneciju, planete Sunčevog sistema (svaka ima svoju priču) a kao literarni junaci pojavljuju se i Mefisto, Pikaso i Filip Dik; Svonvik se otkriva kao inventivan autor, sposoban da šeta kroz žanrovske matrice i sa minimumom reči gradi situaciju i atmosferu. Nastavak ovih napora vidljiv je u zbirci «Priče stare Zemlje» (1992) u kojima se prepliću naučna i epska fantastika, budućnost i oživljeni dinosaurusi. Roman «Džek Faust» (1997) priča o Johanesu Faustu iz 16.veka koji, spalivši svoje knjige, traga za istinom i prihvata Mefistovu ponudu da proda dušu za znanje; umesto sveopšteg dobra u ime koga se Faust žrtvuje, novostvorena nuklearna moć preti svetu. U zbirkama «Geografija nepoznatih zemalja» (1997) i «Mesečevi psi» (2000), nastavljaju se piščeve literarne egzibicije sa žarovskim modelima odnosno njihovo mešanje sa mitologijom, savremenom naukom i postmodernom literaturom. Roman «Kosti Zemlje» (2002) vraća se temama putovanja kroz vreme (u doba dinosaurusa), oduševljenja novom tehnologijom ali i pojedinačnim, beskrupuloznim ambicijama koje žude za ostvarenjem bez obzira na sveopšte opasnosti. Zbirku «Majkl Svonvikov terenski vodič mezozoičke megafaune» (2004) čini 15 neobičnih, duhovitih priča o dinosaurusima koji su birokrati, u ratu sa besmrtnim naučnikom, božićni pokloni stvoreni genetskim inženjeringom, dragi ubistveni ljubimci. «Periodični sistem naučne fantastike» (2005) čini 118 minijatura u kojima autor ispituje prepoznatljive žanrovske situacije, od apokalipsi do svemirskog krijumčarenja, sa neočekivanim rezultatima. Zapanjujuće bogatstvo i inventivnost čine ovu zbirku, koja se najpre pojavila u elektronskom obliku na sajtu Sci.Fi, neponovljivim umetničkim iskustvom. Svonvik je sličan princip primenio i u zbirci «San razuma» koju čini 80 fantastičkih minijatura inspirisanih Gojinim grafikama iz serije «Kaprici», objavljenih od 2001-2003. na sajtu Infinite Matrix; i ovim pričama potvrđena je autorova vanserijska sloboda, ubedljivost i velemajstorstvo u kratkoj formi. Svonvik je, takođe, autor eseja i teorijskih knjiga o naučnoj i epskoj fantastici. Kao jedan od vodećih savremenih pisaca naučne fantastike Svonvik je nametnuo nove standarde u nesputanom, serioznom, višeznačnom, ambicioznom i literarno inovativnom stvaranju naučne fantastike.

Veliki pisci naučne fantastike