Veliki pisci naučne fantastike

Kristofer Prist
Christopher Priest (1943)

SUDAR RAZLIČITIH STVARNOSTI

Priest
Kristofer Pris
Spisateljsku karijeru Kristofera Prista (1943), započetu 1966.g, određuju dve konstante: s jedne strane je njegovo stalno vraćanje na temu različitih realnosti a s druge odbijanje da ostane u prepoznatljivim žanrovskim granicama. Nakon niza priča, 1970.g. objavio je roman «Indoktriner», o svetu razorenom ratom, sa desetkovanom populacijom, zatrovanim vazduhom, uništenom Amazonskom džunglom u kojoj je prolaz u druge dimenzije; preplitanje različitih stvarnosti najintrigantniji je deo romana. Roman «Fuga za zatamnjujuće ostrvo» (1972) opisuje dolazak izbeglica iz ratom uništene Afrike na obale Engleske. Nakon ove klasične teme sledeći roman «Invertirani svet» (1974) vraća se istraživanju zamki različitih doživljavanja prostora i vremena, ovog puta iz vizure putujućeg grada koji je oaza 'normalnosti' u izvrnutom svetu. Iste godine pojavila se i zbirka 10 priča, pod imenom «Svet stvarnog vremena», među kojima je zapažena antiutopijska «Naga žena». Roman «Svemirska mašina» (1976) varijacija je na klasične romane H.Dž. Velsa «Vremeplov» i «Rat svetova». Motivu drugih stvarnosti posvećen je roman «San o Veseksu» (1977); ovog puta grupa snevača stvara alternativni svet u kome će zaboraviti ko i odakle su. Zbirka «Beskajno leto» donosi pet, stilski besprekorno napisanih, novela o odrastanju, snovima o prošlosti, udaljenim ostrvima, izgubljenim nadama, ljubavi i žudnji. Roman «Afirmacija», iz 1981.g. 'lavirintskog'  zapleta: ispisujući svoj izmišljeni život u kome je kao glavnu nagradu na lutriji dobio večiti život, pisac gubi osećaj za stvarno i izmaštano, nastavlja istraživanja uplitanja stvarnosti ali je primetno napuštanje žanrovskih obrazaca. Primicanje 'mračnoj fantastici' vidljivo je i u romanu «Glamur» (1984) u kome junak, posle nesreće, susreće mnoštvo ljudi koji žive svoje živote ali su nevidljivi 'normalnim' osobama, što je koliko oslobađajuće toliko i ograničavajuće stanje. «Tiha žena» roman iz 1990.g. je psiho-triler smešten u Englesku koja je, nakon nuklearne katastrofe u Francuskoj, obavijena radioaktivnim oblakom i padavinama i u kojoj pisac, posle ubistva prijatelja, pokušava da shvati svet u kome živi, susrečući se sa haosom, paranojom, erotskim perverzijama... Roman «Ugled» (1995) prati dvoboj dva mađioničara s kraja XIX veka čije iluzije deluju i posle 100 godina, tako da ostaje nejasno ko je pobednik i koji efekti su namerni a koji nastali van uticaja ljudi. Roman «Ekstremi» (1998) bliži je naučnoj fantastici: da bi otkrila korene bezrazložnog nasilja u kome joj je poginuo muž, supruga ulazi u svet virtuelne realnosti; Pristova verzija virtuelnosti ne poklapa se ni sa jednom dotada žanrovski poznatom i otvara sasvim nove vezure sagledavanja ovog problema. «Arhipelag snova» (1999) zbirka je priča smeštena u tropski arhipelag koji je neutralna zona usred sveopštog rata. Mladi iz oba sukobljena tabora dolaze na ostrva da iživljavaju poremećaje percepcije izazvane bojnim otrovima, traume, seksualne opsesije, neuralne nenormalnosti; u svetu koji ne poznaje mir moralnost i etičnost nisu ideali kojima se teži. Iste 1999.g. Prist je objavio romanesknu verziju filma «Egzistencija»Dejvida Kroneberga. Roman «Odvojenost» (2002) spada je podžanr alternativnih istorija i prati sudbinu blizanaca, učesnika na Olimpijadi u Berlinu 1936.g. čiji putevi će se u ratu odvojiti: jedan postaje pilot RAFa a drugi, aktivista Crvenog krsta, 'izazvaće' prekid rata u izvanredno ubedljivom i intrigantnom zapletu, koji podrazumeva učešće Čerčila i Hesa, odnosno njihovih dvojnika. Kritike roman proglašavaju jednom od najuspešnijih alterantivnih priča o Drugom svetskom ratu. Zahvaljući odbijanju da prati žanrovske obrasce i sposobnošću da se poigrava sa formama, Pristovi romani i priče kreću se slobodno, istražuju teme do krajnjih granica, bez tabua ili pojednostavljenih rešanja što rezultira kvalitetnim, intrigantnim delima i dokazuje da je otvaranje naučne fantastike drugim literarnim iskustvima neminovno i da donosi vredne rezultate.

 

 

 

 

Author: Ilija Bakić

Komentari

  • Aleksandra said More
    Da li će biti nastavka? Tj filma po... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Možda nekoga ova Vebova slika galaksije... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Pročitao sam. Tokom 1990-ih, tim na... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Drejkova formula mora imati vrednost,... 3 dana ranije
  • Trovach said More
    Trebalo bi potragu za nastanjivim... 4 dana ranije

Foto...