Opasnost od izbijanja nuklearnog rata između Istočnog i Zapadnog bloka, posle II svetskog rata, nadnosila se nad čitavo čovečanstvo. Brojni autori naučne fantastike aktivni u periodu 'hladnog rata' razmatrali su scenarije izbijanja nuklearnog rata odnosno posledice takvog sukoba dokazujući njegovu besmislenost činjenicama da niko iz tog rata ne može izaći kao pobednik jer će eventualno preživeli biti osuđeni na dugotrajnu agoniju među ruševinama civilizacije. U decenijama 'tvrde' podele sveta i neprestanih pretnji oružjem, naučna fantastika se javljala kao retki glas razuma koji govori u ime viših principa - opstanka čoveka kao vrste. Zahvaljući mogućnosti da opisuje život i stradanja pojedinaca u velikim, istorijskim događanjima, naučna fantastika je (kao i svaka dobra literatura) iza bezličnih procena o stadalim u eventualnom ratu, otkrivala obične ljude i njihove živote, omogućavajući čitaocima da se identifikuju sa likovima i osete užase kroz koje prolaze. Među autorima koji su ostavili neizbrisiv trag u podžanru 'atomske apokalipse' zapaženo mesto pripada i Mordehaju Rošvaldu (1921), misliocu i eseisti, koji je napisao dva romana o atomskim pretnjama. «Horizont 7», objavljen 1959. godine, pisan je kao dnevnik oficira za atomsku dugmad Iks-127 koji ima dužnost da, u samodovoljnom podzemnom skloništu, nakon prijema naređena, aktivira nuklearne rakete. Kako bi izvršenje ovog zadatka bilo maksimalno osigurano, oficir je smešten na najdublji  (1.350 metara ispod površine zemlje), sedmi horizont skloništa, na koji su smešteni ljudi i žene koji će, nakon globalne katastrofe, biti začetnici novog čovečanstva. Rat neminovno izbija ali se dešavanja ne poklapaju sa planiranim. Stanovnici zatvorenog sveta sedmog horizonta, na svoj užas, prate kako radijacija zagađuje, jedan za drugim, više horizonte i neumitno se spušta do njih. Za kratko se čini da će sedmi horizont izdržati ali propast je neminovna i donosi je nuklearni reaktor koji je trebalo da obezbedi energiju potrebnu za opstanak poslednjih ljudi do trenutka kada mogu bezbedno da izađu napolje. Rošvald uspeva da uverljivo dočara atmosferu bespomoćnosti i beznađa onih koji prate približavanje sopstvene smrti. Roman «Mali Armagedon» iz 1962.godine, opisuje pobunu nuklearne podmornice «Polarni lav» koja kruži morima i preti državama da će ih uništiti projektilima. Podmornica će ipak biti uništena u sukobu sa bazom otetom od religijskih fanatika. Ali, pretnja svetu nije nestala jer je slučaj odmetnute podmornice dao podsticaj za slične poduhvate raznim kriminalcima. Iz vizure današnje vojno-političke situacije ovaj je roman (ponovo) vrlo aktuelan. Rošvaldovo pripovedanje je jednostavno, bez previše stilskih egzibicija, ali uzbudljivo i ubedljivo vodi čitaoce u fatalne sutuacije proizašle iz političke kratkovidosti, bahatosti i zloupotrebe nauke.