Izvor: tportal.hr

Svet će sigurno još dugo pamtiti Nila Armstronga kao prvog čoveka koji je prošetao površinom Meseca. Takođe je, međutim, dobro poznata činjenica da američki astronaut vrlo retko govori o legendarnom “velikom koraku za čovečanstvo”.

Baz Oldrin na Mesecu (Foto: Great Images in NASA/Wikipedia.org)

Zato je poduhvat Aleksa Mejlija, izvršnog direktora organizacije Certified Practicing Accountants of Australia, koji je nedavno uspeo da dobije jednosatni intervju sa Armstrongom veliko i prijatno iznenađenje za sve ljubitelje svemirskih istraživanja.

U njemu Armstrong otkriva da je misija Apollo 11 imala samo 50 odsto šanse da uspe, ali takođe izražava žaljenje što je današnja američka administracija značajno smanjila izdvajanja za NASA.

Armstrong kaže da je još kao učenik osnovne škole postao fasciniran svetom letenja i odlučio da će nekako biti uključen u njega.

Prošao je školu za pilota, a potom je služio u Korejskom ratu. Osam godina po njegovom završetku, 1961. godine, Amerika je uspela da pošalje Alana Šeparda na visinu od 187 km u letu koji je trajao dvadesetak minuta.

Te godine predsednik Dž. F. Kenedi je pred Kongresom, a 1962. i na Univerzitetu Rajs, hrabro objavio: “Odlučili smo da idemo na Mesec ne zato što je to lako, već upravo zato što je teško; zato što će taj cilj omogućiti da na najbolji način organizujemo našu energiju i veštine i zato što je to izazov koji smo spremni da prihvatimo, koji nismo voljni da odgađamo i u kom nameravamo da pobedimo”.

Jaz između leta od 20 minuta, ističe Armstrong, i odlaska na Mesec bio je tehnički nepojmljiv, međutim u narednih 10-ak godina misije Apolo testirale su različite delove tehnologije pogona, navigacije i komunikacije potrebne za veliko putovanje.

“Mesec dana pre lansiranja Apola 11 odlučili smo da je vreme da pokušamo da sletimo na površinu. Mislio sam da je verovatnoća da se s tog leta vratimo na Zemlju oko 90 odsto, ali i da je šansa da ćemo uspeti da sletimo iz prvog pokušaja samo 50 odsto.

Bilo je toliko nepoznanica o silasku iz lunarne orbite na površinu koje se nisu pokazale u testovima, a postojala je i velika mogućnost da ima nečega što nismo pravilno shvatili i da ćemo morati da se vratimo na Zemlju bez sletanja na Mesec”, objasnio je Armstrong.

Kada su Armstrong i Baz Oldrin u modulu Igl silazili prema površini Meseca, računar je za sletanje odabrao obronke ogromnog kratera prepunog velikih stena.

“To nikako nije dobro mesto”, rekao je tada Armstrong i odlučio da ručno skrene letelicu prema zapadu, do ravnijeg područja u kom nije bilo toliko kamenja.

“Preostalo nam je goriva za samo 20-ak sekundi leta”, prisetio se Armstrong za CPA Australia.

Kada su konačno sleteli i on izgovorio svoju slavnu rečenicu o “malom-velikom koraku”, na Mesecu ih je čekalo toliko mnogo posla, rekao je, da nije bilo vremena za neke dalje meditacije o tome gde se zapravo nalaze.

Teorije zavere

NASA

Armstrong se u intervjuu osvrnuo i na teorije zavere prema kojima čovek nikada nije bio na Mesecu.

“Ljudi vole teorije zavere. One su vrlo privlačne. Međutim, mene one nikada nisu zabrinjavale jer sam znao da će jednog dana neko ponovno otići tamo i naći kameru koju sam ostavio”, rekao je slavni astronaut, a voditelj Mejli je predstavio videoprilog njegovog izlaganja iz 2011. u kojem je demantovao neke od teza teoretičara zavere.

Armstrong je pozvao američke vlasti da nastave ulagati u NASA i istraživanje svemira.

“NASA je bila jedna od najuspešnijih javnih investicija koja je inspirisala studente da budu bolji i postižu sve što je moguće postići”, rekao je u razgovoru za CPA Australia 81-godišnji američki astronaut i izrazio zabrinutost da će redukovanje sredstava za agenciju oslabiti istraživački entuzijazam američke omladine.

APOLO 11

"That's one small step...."