11.4.2006.

Do odluke Državne komisije Jurij Gagarin je svoje šanse da prvi poleti u kosmos smatrao jednakim šansama svog druga i dublera Germana Titova. "Sve vreme sam moje i Germanove šanse za let u kosmos smatrao jednakim i tek nakon što nam je saopštena odluka, poverovao sam u sreću koja mi je pala u udeo da izvedem prvi let u kosmos" - priznao je Jurij Gagarin Nikolaju Kamanjinu, organizatoru priprema za pripreme prvog odreda kosmonauta u periodu od 1960. do 1971. godine. Kako piše u "Kosmičkim dnevnicima generala Kamanjina", u "maršalskoj kucici" u naselju Tura-Tam uveče 11. aprila Kamanjin je razgovarao sa Gagarinom i Titovom. Evo kako on opisuje te poslednje časove pred poletanje. "Zajedno sa Jurom probali smo veoma hranjivi i ukusni ručak kosmonauta u tubama težine 160 grama svaka - mesnu supu, mesnu paštetu i čokoladni sos. Jura se osećao izvrsno - pritisak 115/60, puls 64, temperatura 36,8" - piše u beleškama Kamanjin. "U 21.30 do nas je svratio Sergej Koroljov, poželeo nam laku noć i otišao na spavanje. Jura i German su se takođe spremali za spavanje. Slušao sam njihov razgovor u susednoj sobi. Sutra predstoji veličanstveni podvig - prvi čovekov let u kosmos. I taj podvig će načiniti skromni sovjetski čovek u uniformi Vojno-vazduhoplovnih snaga, Gagarin Jurij Aleksejevič. Trenutno njegovo ime nikom ništa ne znači, a 12. parila ono će biti poznato u celom svetu i nikada ga neće zaboraviti čovečanstvo", - piše Kamanjin. Ustajanje Gagarina i Titova predviđeno je za 5 časova i 30 minuta. U 6.00 po moskovskom vremenu već je održano zasedanje Državne komisije. "Zasedanje je bilo jednostavno i kratko. Svi izveštaju svodili su se na jednu frazu: "Primedbi nema, sve je spremno, pitanja nema, može se izvršiti lansiranje" - piše u dnevnicima Kamanjina.

Međutim, po njegovim rečima, proračunati po minutama raspored lansiranja teško je bilo ispostovati. "Izašavši iz autobusa Jura i njegovi drugovi su se pomalo raznežili i počeli grliti i ljubiti sa onima koji su ih ispraćali. Umesto da požele srećan put neki su se opraštali i čak plakali - trebalo je skoro na silu čupati kosmonaute iz zagrljaja onih koji su ih ispraćali. Pored lifta sam čvrsto stisnuo ruku Juri i kazao: "Do susreta u rejonu Kujbiševa kroz nekoliko sati" - piše Kamanjin. Veza sa Gagarinom sve vreme leta održavali su Kamanjin, Sergej Koroljov i Gagarinov drug, kosmonaut Pavel Popovič. "Svaka reč je beležena na kasetofon. Čujnost je bila perfektna, odgovori Gagarina kratki, jasni i glasni. Sudeći po Jurinim rečima, on se osećao dobro, što se moglo zaključiti i po glasu, i po telemetriji. Nekoliko sekundi pre starta na komandu Sergeja Koroljova "Start", Jura je uzvratio: "Pojehalji!" - piše u dnevnicima. Po rečima Kamanjina, start je prošao odlično, ali u trenutku prelska veze sa starta na komandni punkt u Kolpaševu svi su preživljavali nekoliko neprijatnih sekundi. "Kosmonaut nas nije čuo, niti smo mi čuli njega. Ne znam kako sam izgledao u tim trenucima, ali je Koroljov, koji se nalazio pored mene, snažno prebledeo: dok je uzimao mikrofon, ruke su mu drhtale, glas se prekidao, lice se promenilo do neprepoznatljivosti" - piše u dnevnicima Kamanjina.

Svi su na kosmodromu sa olakšanjem uzdahnuli kada su iz Kolpaševa i Moskve saopštili da je uspostavljena veza sa kosmonautom i da je brod uspešno izašao u orbitu. 20 minuta nakon poletanja Gagarina Kamanjin je otišao na aerodrom, odakle je avionom An-12 poleteo u Volgograd, pošto je proračunata tačka ateriranja kapsule sa kosmonautom bila predviđena 110 kilometara južno od Volgograda. Nekoliko minuta kasnije sa komandnog punkta VVS saopšteno mu je da se Gagarin uspešno spsutio u proračunatoj tački. "Nakon tog radosnog saopstenja svi koji smo se nalazili u avionu - nas deset ljudi - počeli smo se ljubiti i igrati, a Vasilij Parin je izvadio bocu konjaka. Odlučili smo da je ispijemo prilikom susreta sa Jurom" - piše u dnevnicima Kamanjina. Veče 12. parila proveli smo u zgradi oblasnog komiteta u Kujbiševu, gradu u koji je avionom doleteo prvi kosmonaut planete. "Prisustvovali su Sergej Koroljov, šestorica kosmonauta, članovi Državne komisije, rukovodstvo oblasti. Mnogi su držali zdravice, ali su malo pili - osećalo se da su svi premoreni, pa smo se u jedanaest časova razišli po spavaonicama. Tako se završio taj uzbudljivi, radosni i pobedonosni dan - 12. april 1961. godine, koji čovečanstvo nikada neće zaboraviti, a ime Gagarina zauvek će ostati u istoriji i biti jedno od najpoznatijih" - zaključuje u svojim beleškama general Nikolaj Kamanjin.

Moskva, 12. aprila 2006. RIA “Novosti”