Prvi put u istoriji istraživanja svemira imamo moćnu kameru u orbiti oko Meseca koja je kadra da usnimi sve što je ostalo na površini iz Apolo misija.
Habl je proteklih godina pokušavao, ali najsitniji detalji na slikama iznosili su 80 metara. Ni veliki zemaljski teleskopi nisu uspeli da razaznaju bilo sta sto je čovek ostavio na Mesecu. Da bi se jasno videla američka zastava zabodena u Moru tišine potreban je teleskop precnika 20 kilometara. Takav instrument nam neće biti na raspolaganju bar u narednih 500 godina.
Ni brojne letelice koje su kružile oko Meseca nisu imale tehničkih mogućnosti za kvalitetne fotografije mesta spuštanja šest Apolo misija. Sa rezolucijom od 7 metara po pikselu Klementina je 1994. godine bila najbliža tom cilju. Japanska letelica SELENA uspela je da uoči detalje prečnika 10 metara. Dosta lošiju rezoluciju imale su kamere na letelicama SMART, Chang'e i Chandrayaan.
Konačno, skoro 4 decenije od spuštanja Apola 11 na površinu Meseca imamo fotografije na kojima se razaznaju moduli, naučni instrumenti i tragovi astronauta. Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO) sa svojom moćnom kamerom može da vidi objekte prečnika 0,5 metara. Sasvim dovoljno da uz pomoć niskog sunca na mesečevom nebu i dugih senki detektujemo brojne artifakte iz Apolo misija.
U čast 40 godina od spuštanja čoveka na Mesec Nasa je požurila i naredila LRO-u da iz dosta nepovoljne pozicije uslika svih šest oblasti spuštanja astronauta. Kada kroz nekoliko meseci LRO uđe u svoju predviđenu orbitu imaćemo vše nego duplo bolje i detaljnije fotografije od ovih koje danas gledamo.
Kliknite na fotografije
Apolo 11, lunarni modul Eagle
|
Apolo 15, lunarni modul Falcon
|
Apolo 16, lunarni modul Orion
|
Apolo 17, lunarni modul Challenger
|
Apolo 14, lunarni modul Antares