M 101      


M101-karta

M 101 spada u najpopularnije spiralne galaksije među osmatračima vedrog noćnog neba. Njena NGC oznaka je 5457, a zovu je inače Pinwheel galaksija. Ne znam kako se prevodi ta reč (pinwgeel), ali to je onaj vrtuljak od papira pričvršćen čiodom za drvce, a koji se okreće kada duvate u njega, ili kada trečite s njim pa ga vetar okreće. Dakle to je kao neka dečja vetrenjača.

Nalazi se 21 milion svetlosnih dgodina daleko od nas u sazvežđu Ursa Major – mi bismo rekli Veliki meda. Srećnim slučajem okrenuta ka je nama tako da lepo možemo da vidimo njene moćne krake, što uveseljava naročito astrofotografe i teleskopdžije amatere, ali i profesionalce jer mogu da je sagledaju u celini i izučavaju njenu prirodu.

Ovu galaksiju je otrkio 27. marta 1781. Pijer Mešen (Pierre François André Méchain, 1744-1804), čuveni francuski astonom koji je pomogao Šarlu Mesijeu u pravljenju Kataloga maglina i zvezdanih jata. Mešen je od cele galaksije video samo bledunjavu flekicu, jer ju je posmatrao vrlo skromnim teleskopom i zato je ovu galaksiju i opisao kao maglinu bez zvezda u sebi. Tek je lord Ros u drugoj polovini 19-og veka primetio njenu spiralnu strukturu, ali je koristio njutnov teleskop od 72 inča. U toj galaksiji je inače bljesnula supernova, SN 2011fe koja je odmah postala meta astrofotografa širom sveta. Evo slike: Supernova 2011fe

M 101 je slična našoj galaksiji. Ima prečnik od 170 000 svetlosnih godina, te je veća od Mlečnog puta (koji ima 100 do 120 hiljada s.g. u prečniku). Ima malo jezgro, više H II područja (oblasti jonizovanog vodonika) koji se obično nalaze zajedno sa velikim oblacima molekularnog vodonika visoke gustine što je pogodno za stvaranje novih zvezda. Galaksija je blago asimetrična pod uticajem susednih galaksija, kao što možete videti i sa donje tri fotografije, maestra Danila Pivata (Rim, Italija) Pogledajte njegov sajt: Beyond the Moon.

m101 sduf L hires

Pentax SDUF II F = 400mm

m101 ffc L hires

Flat Field Camera Telescope F = 760mm

m101 brc L hires

TakahashiBRC250 F = 1268mm 
 
Od istog autora:
 

Duboki M 31

Izlazak Sunca po mesečini

Kratko putovanje do M13

M2 + SN 2014J

Astronomski sat u Pragu

Alpi i jezero Garda

Zeleni zrak nad Suncem

Pomračenje Meseca 2007

45/P Honda-Mrkos-Pajdusakova, Surla i NGC 7380

Supernova u M 101

IC 1396

Estetika neba (1):

winter_solstice.jpe (96696 bytes)

Estetika neba (2):

Globular cluster M13

Cono & Rosette nebula

NGC 4438 & Co."The Eyes": galassia in Virgo-Cluster

Cono & Rosette Nebula

M14

2007.

17/P Holmes

Područje Gamma Cygni

Zeleni zrak nad Suncem

Zeleni zrak nad Suncem

Pomračenje Meseca

Okultacija Saturna Mesecom

Cono & Rosette nebula

2006.

C/2006 M4 (SWAN)


ČM82-149lanak o M82:

Cigara

Supernova SN2014j u galaksiji M82

Na toj slici postavio sam žutu liniju između Merkura i tačke desno. Ako se to rastojanje promeni do poslednjeg snimka, znači u pitanju je telo koje se brzo kreće. Tu istu liniju paralelno prenosim i na sliku 3b i da – vidi se da se desna tačka dosta pomerila. Ali, i Merkur se brzo kreće oko Sunca, a i nebeski svod je zakrivljen, hm… nisam baš sasvim siguran da li sam dobro uradio merenje. Zato na prvoj slici gde sam snimio i Saturn, to je slika 2c, postavljam novu, zelenu liniju između Merkura i Saturna. Tu istu liniju prenosim na poslednju sliku 3b i vidim da je stvarno došlo do promene položaja.

Setim se: Saturn se kreće sporije od Merkura, smatraću da se on nije pomerio, hajde da mi on predstavlja zvezdu nekretnicu. Na slikama 2c i 3b postavljam još jednu, plavu liniju između Saturna i tačke desno i opet je vidljivo da se sporna desna tačka pomerila i to tačno u pravcu Sunca (crne strelice) – dakle to je kometa ISON. Ako sam pogrešio, neka me čitaoci AM isprave.

Slika 1a je u originalu jako tamna jer je to prva slika koju sam snimio u mrklom mraku i to napamet u predviđeni deo neba, pa je naknadno jako posvetljenja u računaru i zato ima tako izraženi šum. I slika 2a je prilično tamna, pa dajem i uvećanu verziju 2b na kojoj se bolje uočavaju tačkice.

Za ljubitelje astronomije, najbolja slika je ona potpisana, bez rednog broja, pa posle svih pomoćnih i dobro “išaranih” slika, tu ostavljam za uživanje.


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 16 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 1 dan ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije