Ne baš česta pojava na našim prostorima je zodijačka svetlost, sablasno rasvetljenje koje prati pojas ekliptike. Reč je o izuzetno bledunjavom oblaku čestica prašine koji je lociran u ravni Sunčevog sistema i koji se najbolje vidi oko prolećne i jesenje ravnodnevnice. Preduslovi takođe postoje u vidu izuzetno čistog neba, nezagađenog svetlosnim uticajem naselja kao i odsustvom Meseca.

Važeća teorija kaže da je ovaj zodijački oblak poreklom od kometskih repova, pre nego od kolizije meteora i asteroida, koji prave čestice većeg prečnika. U međuzvezdanim okvirima ovi oblaci okružuju i druge zvezde i utiču na snimanje akrecionih diskova koje snimamo da bismo otkrili ekstrasolarne planete.

Interesantan fenomen postoji na 180 stepeni od Sunca, oko ponoći znači u zenitu, tamo postoji blago rasvetljenje koje se zove gegenschein. U pitanju je sjaj čestica zodijačkog oblaka koje su u punoj fazi (kao npr pun Mesec) i onda je taj sjaj izraženiji. To već nisam uspeo da snimim...
Lokacija: Vrmdžansko jezero, nekoliko kilometara južno od vrha Rtnja.

(slika 1)

Parametri: ISO1600, f4.5 i dužina ekspozicije jedan minut, zato su zvezde crtice. Zodijačka svetlost polazi iz donjeg desnog ugla i širi se prema centru kadra, dole desno takođe vidimo Jupiter na zalasku.

(slika 2)

Na drugoj slici se svetlost možda i bolje vidi, dole imate obeležen položaj ekliptike (zeleno) u odnosu na položaj zalazećeg zimskog Mlečnog Puta (narandžasto) - čisto da izbegnemo interferenciju sa zodijačkom svetlošću.

(slika 3)

Parameteri snimka su isti kao i na prethodnom. U obradi je samo malo osvetljeno i blago dodat kontrast, ništa više nije rađeno, to se vidi iz screenshot-a:

(slika 4)

Sa čuđenjem sam ustanovio da se područje oko planine Rtanj nalazi na sredini vazdušnog koridora tako da je sve i svašta prolazilo, od elisnih šklopocija do velikih džetova - i sve je ostavljalo tragove na snimcima.

(slika 5)

Izlazak letnjeg Mlečnog puta na severozapadnom horizontu je takođe bio interesantan prizor. U sredini kadra se nazire Amerika nebula, bez ikakvih intervencija na saturaciji. Eos je nemodifikovan - toliko o kristalnom nebu.

(slika 6)

Jako fotogeničan predeo noću, mada udaljen od naselja, Vrmdžansko jezero je leti raj za pecanje a zimi za vukove. Sledi pogled na jezero sa zalazećim Sirijusom i njegovim odrazom:

(slika 7)

Iznad Rtnja se pojavljuje zvezda Vega, neposredno ispod nje počinje letnji Mlečni Put:

(slika 8)

Na južnom nebu nema nekog posebnog spektakla osim žutog Saturna (levo) i plave Spike (desno). Spika je, inače, najsjajnija zvezda u Devici i pošto se nalazi na prometnom planenarnom auto-putu, tj ekliptici, veoma često biva okultirana Mesecom i Venerom.

(slika 9)

U suštini kometa Panstarrs se može i nazreti kao mala mrljica iznad sazvežđa Kasiopeje koja ovde dodiruje severni horizont.

(slika 10)

Na kraju, da se vratim na pojam gegenshein koji nastaje kao odsjaj čestica nasuprot Sunca. Mehanizam koji je jako sličan na Zemlji se može veoma često videti i zove se opozit-efekat. Međutim, postoji jedna još egzotičnija vrsta optičkog spektakla koji uključuje rosu, tj kapi vode na travi.

U ovom slučaju se pojava zove heiligenschein i predstavlja rasejanje svetlosti na kapima rose koje se ponašaju kao mala sočiva: fokusiraju svetlost na 20% iza sopstvenog prečnika. Pošto kapi vode nemaju multicoating jedan deo svetlosti se pritom i odbija nazad tako da se to vidi kao sjaj u antisolarnoj tački.

(slika 11)

(slika 12)

U kokretnom slučaju to će izgledati kao romatničan sjaj oko vaše glave, pojava koja se itekako zapaža golim okom i nije potreban fotoaparat. A što se tiče ovih slika one nisu dorađivane naknadno, samo je pažljivo eksponiran histogram.