NGC 2175 je emisiona maglina u sazvežđu Orion unutar koje se nalazi lepo rasejano zvezdano jato. Maglinu je otkrio italijanski astronom Giovanni Batista Hodierna, nije poznato kada tačno, ali to je svakako bilo pre 1654. Nezavisno od njega isti objeakt je otkrio i nemački astronom Karl Christian Bruhns 1857. Emisione magline su difuzne magline od gasa, pretežno od vodonika. Nju osvetljavaju zvezde koje pobuđuju atome u maglini a koji zatim emituju vidljivu svetlost. Rasejano jato zvezda je skup mladih zvezda koje nalazimo u nepravilnimi spiralnim galaksijama. Ova jata se sastoje od desetak pa do nekoliko hiljada zvezda. Ova jata su stara uglavnom do sto miliona godina jer su u njima zvezde slabo gravitaciono povezana pa se veremenom ta jata raspadaju.
Fotografiju NGC 2175 snimio je |
|
Ova fotografija u različitim rezolucijama
Od nas je udaljena 1500 godina, što znači da je sada vidimo onako kako je ona izgledala u vreme kada je živeo kralj Artur. Sloveni su u to doba otkrivali čari Balkana i razmišljali da se trajno nastane na njemu. Konjska glava je jedan od najpopularnijih nebeskih objekata među astrofotografima. Glavu je otkrila Viliamina Fleming (Williamina Fleming, 1857-1911), škotska astronomkinja. Priča o Viliamini je interesantna. Radila je kao služavka kod profesora Edvarda Pikeringa (Edward Charles Pickering 1846-1919, američki astronom) koji je iznerviran nesposobnošću svojih muških asistenata jednom povikao kako bi posao bolje odradila i njegova služavka. Kasnije se pokazalo da je to bilo više nego tačno. Pikering, koji je u to vreme bio direktor Harvard College Observatoryje Viliaminu zaposlio na opservatoriji da obavlja administrativne poslove a ona je tu, između ostalog, osmislila poseban sistem oznaka zvezda, učestvovala u sastavljanju zvezdanog kataloga (u koji je ubeležila 10 000 zvezda), otkrila 59 maglina, preko 310 promenljivih zvezda, 10 novih itd. Usput je otkrila i Konjsku glavu 1888.
Autor fotografije B33:
|
|
Još Ljubinkovih fotografija: |
