Nauči šta ovih 10 materija čini tako skupim. Ne biste verovali šta su ljudi sve u stanju da učine da bi ih imali u rukama.

Ovo je zanimljiva tema i ima različite izvore. Ovde su date orijentacione cene, i to u dolarima, jer je originalni tekst iz američkih novina. Taj tekst je imao 16 materija, a na 16. mestu je bio začin šafran, sa cenom od \(1/gramu, a sledilo je zlato - \)56/gramu, rodijum - \(58/gramu, platina - \)60/gramu, droga metamfetamin - \(100/gramu i nosorogov rog - \)110/gramu. Interesantno je da je droga skuplja od zlata i u ovoj priči je zastupljena neočekivano mnogo.

 

mat-1

#10 Heroin -- \(130/gram

Heroin se dobija iz morfijuma, koji se dobija od biljke maka. Heroin se najčešće javlja kao beli ili braon prah. Kod nas se na ulici načešće javlja pod imenima “dop”, “ap”, “ronhe”, “žuto”, “pajdo”, “hors”, itd.

Heroin kao droga izaziva snažnu zavisnost i izaziva ozbiljne probleme. On je najnasilnija i najbrže aktivna droga. Na ulici se prodaje u obliku braonkastog praha ili kao crna lepljiva supstanca poznata na ulici kao “crna smola”. Skoro 90% ove droge stiže iz Afganistana

mat-2

#9 Kokain -- \)215/gram

Ovo je gorki prah, “pain blocker”, koji se dobija od zimzelene biljke koke koja potiče sa Anda. Kokain je najsnažniji stimulant prirodnog porekla. Prve “Coca-Cole” su sadržavale 9 mg kokaina po čaši – 1903. je uklonjena, ali piće i dalje ima ukus koke.

Na ulici ga zovu “kokica”, “belo”, “sneško” itd. U većim dozama je opasniji od bilo koje druge droge. U Evropi oko 12 miliona ljudi ga je koristilo makar jednom.

mat-3

#8 LSD -- \(3.000/gram

Lisegrična dietilamidna kiselina, ili skraćeno LSD, jeste najskuplja droga na listi. Vrlo je snažna halucinogena droga za podizanje raspoloženja, a njena visoka cena po gramu je ublažena da korisniku treba samo vrlo mala količina (milioniti delovi grama!) da se “uradi”. Efekti su nepredvidivi, i zavise od svega što okružuje osobu ili što je ikad doživela.

U SAD su pokušali da koriste LSD u lečenju alkoholizma, ali su samo napravili više ovisnika.

mat-4

#7 Plutonijum -- \)4.000/gram

Plutonijum je transuranski radioaktivni elemenat najpoznatiji po svojoj ulozi u generisanju nuklearne energije kroz nuklearnu fisiju – u mirnodopskim (kroz reaktore) i u ratnim vremenima (kroz oružje). Ovaj metal je otrovan, zapaljiv, i radioaktivan i u prirodi se javlja samo u vrlo malim količinama.

Kao izvor energije, koristi se i u kosmičkim brodovima: “Cassini”, “Voyageri”, “New Horizons”, itd

mat-5

#6 Peinit -- \(9.000/gram

Kristalni mineral peinit [CaZrAl9O15(BO3)], nazvan po Arturu C.D. Peinu koji ga je otkrio u Burmi (Mianmar) 1950, toliko je redak da većina ljudi ne zna šta je to. Sve do nedavno, pronalaženo je toliko malo ovog kamenja koje bi bilo dovoljno veliko i čisto da bi moglo da se seče kao drago kamenje – do danas su isečena samo 2 kamena. Danas se pronalazi malo više, ali je i dalje užasno redak.

mat-6

#5 Kamen Taafit – do \)20.000/gram

Taafit je ljubičasto-crveni dragi kamen, prvi put otkriven 1945. u Irskoj. Grof E. Taaf je dupio šaku spinela i otkrio nešto čudno: jedan je za razliku od ostalih spinela pokazivao duplu refleksiju. Taafit sadrži magnezijum, berilijum i aluminijum. bio je to prvi dragi kamen koji sadrži velike količine berilijuma i magnezijuma. Trenutno jedino ima namenu kao dragi kamen. Od 2002, Međunarodno mineraloško udruženje mu je dalo ime magnesiotaaffeite-2N'2S.

 mat-7

#4 Tricijum –\(30.000/gram

Tricijum (3H) je radioaktivna forma vodonika, prirodno nastao delovanjem kosmičkog zračenja, a sintetički u nuklearnim reaktorima (uključujući testove nuklearnog oružja).U svakodnevnoj upotrebi koristi se u mešavini gasova koji emituju svetlost u prisustvu zračenja, izvor svetlosti bez baterija. Nišanske sprave, kazaljke na satovima i znaci za izlaz su samo tri od primera. Godišnje svetske potrebe za tricijumom su oko 400 grama.

 mat-8

#3 Dijamanti –\)55.000/gram

U mineralogiji, dijamanti su metastabilni alotropi ugljenika, gde su atomi ugljenika raspoređeni u kockastim kristalnim strukturama, zvanim dijamantske rešetke. Dijamanti su manje stabilni od grafita, ali stopa konverzije dijamanta u grafit je zanemariva u ambijenatalnim uslovima. Poznati su po izuzetnim fizičkim osobinama, koje se uglavnom zasnivaju na jakim kovalentnim vezama između atoma. Posebno je tvrd i dobar ternoprovodnik.

 mat-9

#2 Kalifornijum 252 –\(27 miliona/gram

Ovo je redak radioaktivni izotop koji se komercijalno koristi kao pouzdan, efikasan izvor neutrona pri neutronskoj analizi (PGNAA) uglja, cementa i minerala, i za otkrivanje i identifikaciju eksploziva, mina i neeksplodiranih vojnih projektila. Ostale upotrebe uključuju neutronsku radiografiju, lečenje kancera i sl.

Vreme poluraspada je 2,64 godine

 mat-10

#1 Antimaterija –\)6.250 milijardi/gram

Antimaterija je sastavljena od antičestica, koje imaju istu masu kao čestice obične materije, ali suprotno naelektrisanje i ostale osobine čestica. Kada se sretnu čestice materije i antimaterije, dolazi do velikog oslobađanja energije, u formi visokoenergetskih fotona (gama-zraci), neutrina, i parova čestica-antičestica male mase.

Razlog zbog čega je antimaterija tako skupa je u tome što ju je jako, jako teško dobiti, i ne traju dugo u našem svetu regularnih čestica: Trenutno, količina antimaterije se broji u atomima, sa rokom trajanja u minutama.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 22 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...