Bio je petak, 20. oktobar 2023. godine kada smo sa tridesetak učenike Isidorine gimnazije iz Novog Sada krenuli na naš pretposlednji izlet u okviru projekta ELECTRA. Ostao nam je još jedan izlet, jedno predavanje i završna svečanost do kraja o čemu će biti reči kada za to dođe vreme.

Otputovali smo u Suboticu, najseverniji grad u Srbiji. Da je još samo malo severnije taj grad bi bio u Mađarskoj. Po broju stanovnika drugi je po veličini u Vojvodini jer ima 120.000 ljudi u širem području dok je oko 100.000 onih koji žive u samom gradu. Spada u najlepše i najurednije gradove naše zemlje, a u čega smo se i sami uverili dok smo se po gradu šetali. 

Prvo smo svratili u Gimnaziju za talentovane učenike “Deže Kostolani” („Kosztolányi Dezsó" Tehetséggondozó Gimnázium) gde su nam je domaćini bili direktor Nađ Tibor i njegova koleginica, profesorka fizike Balaž Pira Dajana. Direktor, inače istoričar po vokaciji, nas je proveo po gradu i posebno nam predstavio čuvenu subotičku sinagogu, arhitektonski dragulj grada. Izgradila ju je mala jevrejska zajednica početkom prošlog veka zahvaljujući svom bogatstvu, ali pre svega zahvaljujući svojoj dobroj organizaciji i sposobnosti da mudrim rešenjima savladaju brojne probleme koji su opterećivali podizanje ovog hrama. U tom smislu, poučno je pročitati istoriju izgradnje ove sinagoge (koju, međutim, ovde nećemo navoditi jer bi se članak odužio, a cilj nam je samo da zabeležimo osnovne činjenice o ovom izletu, ali svakako pogledajte našu galeriju fotografija, očaraće vas ako imalo imate osećaj za estetiku).

Što se gimnazije tiče nadam se da ćemo ostati u kontaktu sa njom, pa i razviti saradnju u budućem periodu, kada ćemo, ako do saradnje dođe, i o njoj ispričati njenu priču – a ona vredi.

Ne znam kako je na periferiji, ali u centru Subotica se nalazi nekolik vrlo lepih restorana. Uostalom, vlasnik jednog od najpopularnijeg restorana u Novom Sadu, Petrus, je Subotičanin gde je i razvio posao. 

Kad se približilo veče seli smo u autobus i otišli na Palić. Palić smo u ovim našim izletima posetili nekoliko puta, ali po danu, a sada smo tamo išli po mraku. A i hteli smo mrak jer smo planirali da sa Palića, gde je svetlosno zagađenje znatno manje nego u Subotici, napravimo astronomsko osmatračko veče. Na nebu se nalazilo više interesantnih objekata, pet planeta, bezbroj maglina i galaksija a sve dostupno našim astronomskim instrumentima. Ali na Paliću nas je dočekalo tamno, neprozirno nebo. Teški, debeli, oblaci su ga prekrili potpuno. Jezero se gubilo u mraku, crno kao katran, nervozno zatalasano od vetra. Ipak izneli smo teleskop jer nas iskustvo uči da sigurno ništa nećemo videti kroz teleskop jedino ako ga ne postavimo. I zaista, posle nepunog sata kroz oblake se pomolio Jupiter, a nešto kasnije i Saturn. To je bilo dovoljno da se razvije priča o astronomiji. Pokazalo se da neke devojke odlično znaju da navedu više stranih i domaćih fudbalera, zatim imena pevača i glumaca, ali na to smo i računali. Iznenađenje je bilo što su znale i koliko je npr. stara Zemlja i koliko ima planeta u Sunčevom sistemu. 

- Pa što se čudite, rekoše one ponosno, mi idemo u gimnaziju!  

Svaka čast.

Bilo je deset sati uveče kada je naš autobus polako ušao u Novi Sad. Videli smo Suboticu, prošetali se njome, posetili smo Palić, gledali planete, sve u svemu lepo je bilo. Učenici su bili zadovoljni i neke devojčice rekoše da ih sigurno i sledeći put pozovemo ako budemo opet neki izlet pravili. Hoćemo!

Pogledajte CEO ALBUM FOTOGRAFIJA SA OVOG IZLETA  (194 fotigrafije)