Velikim autobusom smo otišli juče u jedan petrovaradinski vrtić po decu, jer je naš projekat ELECTRA namenjen svim uzrastima, od jedne 201 godine. Dobili smo na dva sata 50 petogodišnjaka, ukrcali ih u autobus i odvezli na Andrevlje. Bože, kad se ta sila malih momaka i devojaka ukrcala u autobus, prostor se iskrivio i vreme proširilo jer svi oni pričaju istovremeno i uglas i svi imaju nešto važno da kažu. 

Ti mali sve znaju. I sve ih interesuju. Nisu dosadni kao veliki koji se samo prave važni. Zato čovek može puno od njih da nauči. Dovoljno je dva minuta da provedete s njima pa da to shvatite. 

Tako recimo odmah smo saznali da postoje razne planete: Zemlja Venera, Zemlja Mars - a tamo žive izumrle životinje -  pa onda Zemlja Saturn oko koje ima jedan krug. A crna rupa je ovako jedan krug i to je prečica. I čovek može da upadne u nju. A u vodi su živeli spinosaurusi.

Zatim dalje, kad asteroid padne na zemlju iskopa rupu sa stepenicama. I kad je tako jednom asteroid pao na zemlju onda je ubio dinosauruse. I tako dalje, obrazovanju nema granica. A je l inače znate da posle 11 dođe odmah 13, pa 17, a posle nema više brojeva. Ili se broji ispočetka. I onda jedan asteroid doleti i može da padne na zemlju.

Ne može čovek sve da popamti toliko je tu informacija. Ima ih više nego u Vikipediji. I sve su jednako pouzdane. 

Posle smo postavili teleskope i posmatrali lišće na drvetu u šumi ili, što je bio najčešći slučaj, ništa. I sva deca su dolazila da vide ništa. A jedan momak je čak dva puta kroz teleskop video zelenu planetu. 

A kad vaspitačica podvikne da bude tišina odmah nastane muk koji traje i po dve sekunde. Posle toga odmah se neko javi: Vaspitačicee, a meni se piški, pa drugi pita: gde mi je torba... A meni je Marko uzeo loptu. Nisam ja… vaspitačiceee jeste….

Onda smo jeli sendviče. 

Posle je sledilo potpisivanje. U svakom našem programu obavezno je slikanje i potpisivanje. Time se dokazuje inspekcijama koliko je učesnika bilo u programu i kako su svi uživali i bili jako zadovoljni. Ovi petogodišnjaci o svemu pa i o potpisivanju imaju originalno shvatanje pa su se tako i potpisivali. Pored svog imena nešto lepo su nacrtali. 

A kada smo decu u povratku istovarili pred vrtićem u autobusu je najednom zavladala pospana tišina i mi i nesvesno pomislismo: Uh, a ove vaspitačice tako svaki dan! Otkud im tolika snaga?

Pogledajte ALBUM FOTOGRAFIJA (44 fotografije)