Ubrzo nakon uspešnog lansiranja Perseverance je ušla u bezbedni rad (isključeni svi sistemi koji nisu bili neophodni) kada je bilo utvrđeno da je deo svemirske letelice nakon ulaska u senku Zemlje postao hladniji nego što se to očekivalo. Nasini zvaničnici odmah izjavili da ih problem nije puno brinuo i izrazili su očekivanje da uskoro svi sistemi na letelici prorade normalno – a to se i obistinilo.
O najnovijoj misiji Nase, Mars 2020, u okviru koje je u četvrtak 30. jula uspješno lansiran rover “Perseverance”, napisano je dosta tekstova sa tehničkim detaljima. Obzirom da je Bosna i Hercegovina, preko toponima “Jezero” indirektno uključena u ovaj projekat, čini mi se zanimljivim dati kratko pojašnjenje i opis mjesta gdje bi se u februaru naredne godine trebao spustiti najnoviji marsov rover.
Kako je i bilo planirano danas u 13:50 je lansirana Nasina misija Mars 2020 Perseverance. Prozor za lansiranje bio je između 30. jula i 15. avgusta. Prozor za lansiranje je vremenski okvir za lansiranje do Marsa po najkraćoj putanji, uz najmanji utoršak goriva. Taj prozor se otvara otprilike svake dve godine i da lansiranje u tom periodu nije bilo moguće Nasa bi morala da čeka dve godine za nov prozor.
Za mesec dana, Nasin rover 'Perseverance' poletiće na Mars. Misija, ranije poznata jednostavno kao 'Mars 2020', ima za cilj potregu za biomarkerima u stenama kratera Jezero. No on se neće ograničiti na proučavanje ove regije Crvene planete, već će morati da prikupi uzorke kako bi ih smestio u 36 epruvete koje će biti prikupljene do kraja decenije i donešene na Zemlju. A 'Preseverance' treba da bude prva od tri sonde koje čine veliki projekt 'Misple Return Mission' ili MSR (MarsSample Return). Ostale dve misije će biti izvedene zahvaljujući saradnji Nase i Evropske kosmičke agencije (ESA) prema šemi '26-26-31', koja označava da će se obe sonde biti lansirane 2026. na takav način da uzorci stignu na Zemlju 2031. Razlog odabira 2026, plus što još uvek ima dovoljno vremena za razvoj i izgradnju sondi, je taj što je prozor za lansiranje 2026. na Mars posebno dobar. Ove dve sonde su SRL (Sample Retrieval Lander) i ERO (Earth Return Orbiter). Plan je konceptualno jednostavan: Nasina sonda će sleteti krajem 2028. u krater Jezero i istovariti evropski rover koji će skupljati uzorke koji su ostali iza 'Perseverancea' –koji će, a možda i neće potrajati do tada – evropski rover će uzorke smestiti u američku raketu koja će poleteti i stići do Marsove orbite.Tamo će evropski orbiter ERO preuzeti kontejner s uzorcima i poneti ih na Zemlju, gde će dospeti u septembru 2031. Retko komplikovan plan, ali ...
Za mesec dana, Nasin rover 'Perseverance' poletiće na Mars. Misija, ranije poznata jednostavno kao 'Mars 2020', ima za cilj potregu za biomarkerima u stenama kratera Jezero. No on se neće ograničiti na proučavanje ove regije Crvene planete, već će morati da prikupi uzorke kako bi ih smestio u 36 epruvete koje će biti prikupljene do kraja decenije i donešene na Zemlju. A 'Preseverance' treba da bude prva od tri sonde koje čine veliki projekt 'Misple Return Mission' ili MSR (MarsSample Return). Ostale dve misije će biti izvedene zahvaljujući saradnji Nase i Evropske kosmičke agencije (ESA) prema šemi '26-26-31', koja označava da će se obe sonde biti lansirane 2026. na takav način da uzorci stignu na Zemlju 2031. Razlog odabira 2026, plus što još uvek ima dovoljno vremena za razvoj i izgradnju sondi, je taj što je prozor za lansiranje 2026. na Mars posebno dobar. Ove dve sonde su SRL (Sample Retrieval Lander) i ERO (Earth Return Orbiter). Plan je konceptualno jednostavan: Nasina sonda će sleteti krajem 2028. u krater Jezero i istovariti evropski rover koji će skupljati uzorke koji su ostali iza 'Perseverancea' –koji će, a možda i neće potrajati do tada – evropski rover će uzorke smestiti u američku raketu koja će poleteti i stići do Marsove orbite.Tamo će evropski orbiter ERO preuzeti kontejner s uzorcima i poneti ih na Zemlju, gde će dospeti u septembru 2031. Retko komplikovan plan, ali ...
Sledećeg jula, jedna od tri misije planirane za ovu godinu koja će poleteti ka Marsu, biće lansirana uz pomoć rakete CZ-5 'Dugi Marš'. Do sada je ova kineska sonda bila poznata jednostavno pod imenom 'Mars 1' ili 'Huoxing 1' (火星 一号). Međutim, kineska kosmička agencija CNSA nedavno je objavila da je sonda krštena kao 'Tianwen 1' (天 问 一号). Ime, koje bismo mogli da prevedemo kao 'nebeska pitanja', odaje počast kineskom pesniku Qu Yuanu (屈原). Qu Yuan je napisao delo 'Tianwen' kao deo antologije pesama 'Chu Ci'u IV veku pre Hrista. Zanimljivo je da se ime ne odnosi samo na ove Marsove sonde, već će od sada to biti ime svih kineskih planetnih misija, na isti način na koji serija 'Chang'e' uključuje sve lunarne sonde, iako se međusobno jako razlikuju.
U Kennedyjevom svemirskom centru na Floridi traju užurbane pripreme za lansiranje NAASAine misije MARS 2020 ka crvenom planetu. Upravo ovih dana završena je implementacija malog helikoptera na rover, provjerene su sve veze i čini se kako je helikopter spreman za svoja „skakutanja“ po Marsu.
Nasin sledeći vodeći projekat biće lunarna stanica 'Gateway'. Pre dve godine, 'Gateway'je zaključen kao međunarodni projekat koji će voditi Sjedinjene Države, a sudelovaće Japan, Kanada, Rusija i ESA. 'Gateway' će koristiti raketu 'SLS' i brod 'Orion' kao glavne konstruktivne sisteme, iako će takođe koristiti sve vrste komercijalnih raketa, kako američkih tako i drugih zemalja. Mnogi se pitaju kakav je smisao locirati stanicu oko Meseca. Ako želimo da istražimo naš satelit, zar ne bi bilo bolje da to učinimo direktno putujući na njegovu površinu? Očito da, ali 'Gateway' stanica ima dva osnovna ograničenja: jedno je nosivost sistema 'SLS' / 'Orion', a drugo je – lova. Ova dva ograničenja sprečavaju Nasu i njene partnere da odmah u prvoj fazi razviju lunarni modul koji će astronaute odvesti na površinu (naravno, postoje planovi za izgradnju nekakvog modula za višekratnu upotrebu u kasnijim fazama, poput predloga 'Boeinga' i 'Lockheed Martina', ali se trenutno nema para a to).
Napokon možemo da Nasinu misiju 'Mars 2020' nazovemo pravim imenom. Rođak rovera 'Radoznalost' ('Curiosity') zvaće se ... 'Postojanost'! Ime je odabrano zahvaljujući konkursu koji je organizovala NASA u kojem su sudelovali američki studenti. Od ukupno 28.000 prijava, žiri je broj redukovao na 155 imena. Potom je NASA organizovala javni online konkurs za odabir među devet finalnih imena, a to bi bila Clarity, Courage, Endurance, Fortitude, Ingenuity, Perseverance, Promise, Tenacity i Vision. Konačnu odluku doneo je Thomas Zurbuchen, šef naučnog otseka Nase, iako se verojatno konsultovao sa drugim direktorima agencije pre nego što je doneo konačnu odluku 5. marta.
,