VRT FIZIKE: Titan, svet gromova „Atmosfera Titana je idealna sredina gde možemo da vidim kako interaguju fizika plazme i astrobiologija“, kaže dr Saša Dujko iz Instituta za fiziku u Beogradu u četvrtoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“. Epizoda je posvećena najvećem Saturnovom satelitu, Titanu, njegovom značaju za astrobiološka istraživanja i električnim pražnjenjima u atmosferi, kao istraživanjima koja se na ovu temu obavljaju na Institutu. Titan je svet koji možda krije odgovore o nastanku života. Pedesetih godina dvadesetog veka slavni Miler-Jurijev eksperiment napravio je prvu „simulaciju“ hipotetičkih uslova za nastanak života. Dr Dujko objašnjava kako su u smeši gasova propuštana električna pražnjenja da bi bila proučavana sinteza organskih molekula, pre svega aminokiselina, što se na Titanu događa prirodnim putem. U atmosferi ovog satelita nastaju organski molekuli koje je Karl Segan nazvao tulinima. U Laboratoriji za neravnotežne procese i primenu plazme Instituta za fiziku u Beogradu poslednjih godina značajna pažnja posvećena je proučavanju atmosferskih pražnjenja, a prema rečima dr Dujka, poseban naglasak je upravo na Titanu. „Ključni cilj naših istraživanja bio je da pokušamo da odgonetnemo misteriju na koju nismo dobili odgovor od Kasini-Hajgens misije - da li električne munje postoje u atmosferiTitana? Izračunali smo kritična polja za nastanak strimerskih pražnjenja i uslove koji su neophodni da bi došlo do pojave električnih munja u atmosferi“, objašnjava dr Dujko. |
|
|
|
Serijal „Vrt fizike“ pokrenuo je Institut za fiziku u Beogradu inspirisan konceptom popularnih IPB tribina, koje su sve do epidemije okupljale mnogobrojnu publiku u Velikoj sali SKC. Realizovana u saradnji sa portalom „Nauka kroz priče“, svaka od epizoda „Vrta nauke“ posvećena je jednoj od ključnih tema moderne nauke . No, umesto pred publikom, sa fizičarima i drugim istraživačima sada razgovaramo u bašti Instituta, na obali Dunava u Zemunu. |
VRT FIZIKE: Specijal povodom Dana nauke