Decenijama je potraga za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) podrazumevala osluškivanje kosmosa u nadi da ćemo uhvatiti jasan, veštački radio-signal. Još od pionirskog Projekta Ozma iz 1960. godine, astronomi su usmeravali svoje radio-antene ka pojedinačnim zvezdanim sistemima, čekajući usamljeni poziv iz dubina svemira. Ovaj pristup je bio kamen temeljac naših napora da odgovorimo na prastaro pitanje: "Da li smo sami?"

Slika: Projekat SETI. Potraga za vazemaljskim civilizacijama.

Međutim, šta ako smo sve vreme tražili pogrešnu stvar? Šta ako, umesto da osluškujemo pojedinačno "zdravo", treba da tražimo kolektivni "sjaj" čitavih galaksija, prepunih tehnološki naprednih civilizacija? Ova radikalna ideja dolazi iz niza naučnih radova pod nazivom "Veštačke emisije kao galaktičke populacije" (Artificial Broadcasts as Galactic Populations), autora Brajana C. Lekija (Brian C. Lacki), koji preoblikuje način na koji razmišljamo o potrazi za životom van Zemlje.

Od pojedinačnih zvezda do čitavih galaksija

Tradicionalni SETI fokusira se na pronalaženje pojedinačnih, zvezdama vezanih civilizacija. Ideja je jednostavna: pronaći jedan jasan signal koji se izdvaja od kosmičke buke. Međutim, nova istraživanja preusmeravaju fokus sa pojedinačnih izvora na detekciju kombinovanih tehnopotpisa čitave populacije vanzemaljskih civilizacija unutar jedne galaksije.

Slika: Nojamnove samoreplicirajuće svemirske sonde

Ova promena perspektive delimično je motivisana konceptom samoreplicirajućih Fon Nojmanovih sondi, teorijom koja je fundamentalna za čuveni Fermijev paradoks. Ako bi napredna civilizacija koristila ovakve sonde da se proširi, njeno prisustvo bi se osetilo na galaktičkom nivou, a ne samo oko jedne zvezde. Umesto da tražimo jednu iglu, sada pokušavamo da uočimo da li je ceo plast sena drugačiji.

Čitava galaksija bi mogla da "sija" vanzemaljskom tehnologijom

Centralni koncept ove nove metode je ideja "veštačke radio-galaksije". To je galaksija koja se na radio-spektru čini neobično svetlom, ne zbog prirodnih procesa, već zbog preklapajućih radio-transmisija koje potiču od brojnih naprednih civilizacija. Drugim rečima, tehnologija čitave populacije stvara kolektivni "sjaj" koji bi mogao biti vidljiv čak i sa ogromnih udaljenosti.

Ključno je razumeti da ovde nije reč o identifikaciji jednog specifičnog signala. Umesto toga, cilj je detektovati sveukupnu, povišenu radio-emisiju cele galaksije. Izazov je, međutim, ogroman: u početku, ovakve veštačke emisije bile bi gotovo nemoguće razlikovati od prirodnih radio-emisija koje galaksije inače proizvode.

Prirodni kosmički fenomeni možda prikrivaju vanzemaljske signale

Galaksije su prirodno bučna mesta u radio-spektru. U njihovim centrima se često nalaze supermasivne crne rupe (SMBH) koje stvaraju moćne fenomene poznate kao Aktivna galaktička jezgra (AGN). Ove kosmičke mašine mogu privremeno zaseniti sjaj svih zvezda u galaksiji, emitujući ogromne količine radio-talasa.

Upravo tu leži glavna prepreka: kako naučnici mogu da razlikuju da li je radio-sjaj jedne galaksije prirodnog porekla ili je posledica masovne vanzemaljske tehnologije? Brajan C. Leki objašnjava ovaj problem:

"Problem je u tome što ne možete reći da li je ta emisija prirodna ili veštačka samo na osnovu toga koliko je svetla u radio-spektru (a očekujemo da je prirodna u skoro svim, ako ne i u svim slučajevima). Za pojedinačnu galaksiju, sve što možete da uradite je da postavite gornju granicu zasnovanu na ukupnoj radio-emisiji, što ja nazivam 'kolektivnom granicom'."

Super-napredne civilizacije su izuzetno retke – i sada imamo procene

Da bi se izmerila moguća snaga emisija vanzemaljskih civilizacija, koristi se Kardaševa skala, koja klasifikuje civilizacije prema njihovoj potrošnji energije (Tip I – planetarna, Tip II – zvezdana, Tip III – galaktička). Primenjujući svoje modele na podatke o radio-sjaju galaksija, Leki dolazi do zaključka: civilizacije koje se prostiru celom galaksijom (Tip III) su izuzetno retke.

Slika: Kardaševa skala kosmičkih civilizacija

Njegovi modeli pokazuju da je učestalost ovakvih civilizacija manja od jedne na 10 na 17-ti zvezda. Da bismo ovo stavili u perspektivu, to znači da manje od 1 u 100.000 galaksija veličine Mlečnog puta može biti dom jedne takve civilizacije – ograničenje koje je, kako navodi, prilično čvrsto. Pored toga, Lackijevi modeli postavljaju i granicu da najviše 1 od 100 velikih galaksija može biti dom civilizacije "Tipa 2.75", koja emituje oko 1/300-ti deo ukupne luminoznosti galaksije u vidu radio-talasa.

Ista metoda se može primeniti i van radio-spektra

Leki objašnjava da je njegov "kolektivni metod" samo jedan od dva glavna pristupa potrazi u drugim galaksijama. Drugi pristup, koji je i dalje "važna strategija", podrazumeva potragu za pojedinačnim, izuzetno jakim radio-signalima koji bi se mogli istaći na pozadini prirodne buke galaksije. Ova dva metoda se međusobno dopunjuju.

Štaviše, "kolektivni" metod nije ograničen samo na radio-talase. Leki pravi analogiju sa potragom za Dajsonovim sferama, koja se fokusira na višak infracrvenog zračenja (otpadne toplote). On preporučuje primenu iste logike i na drugim frekvencijama, poput potrage za galaksijama sa neobjašnjivim viškom rendgenskih ili gama zraka, otvarajući potpuno nove puteve u SETI istraživanjima.

Od šapata do galaktičkog hora

Potraga za vanzemaljskom inteligencijom se ne menja, već proširuje. Od strpljivog osluškivanja pojedinačnih šapata sa udaljenih zvezda, sada dodajemo i metodologiju koja bi mogla da detektuje zaglušujući "hor" tehnološki razvijene galaksije. Ova nova perspektiva ne zamenjuje staru; ona obogaćuje našu paletu alata, omogućavajući nam da tražimo i pojedinačne signale i kolektivne sjajeve.

Slika: Od potreage za šapatom, do nalažena hora..

Iako nam proračuni govore da su najnaprednije, galaktičke civilizacije neverovatno retke, ovaj prošireni pristup nas uči da gledamo širu sliku. Dok učimo da tražimo ove ogromne, kolektivne potpise, postavlja se pitanje: koje druge suptilne znakove života smo možda prevideli širom kosmičkog okeana?

Izvor: Galaxies with High Radio Emissions Could be Home to Many Advanced Civilizations - Universe Today