TV Astronomija

Snimci, razni o astronomiji i sl.

Poređenje: budućnost univerzuma

BuducnostUniverzuma 2

Comparison: Future of the Universe

Jeste li se ikad zapitali kada će sav led istopiti na zemlji, za koje vreme Sunčev sistem napravi krug na putu kroz galaksiju, kada će nestati Saturnovi prstenovi i kada će naša planeta postiti  nenastanjiva? I kada će se naša galaksija sudariti sa galaksijom u Andromedi?

 

VRT FIZIKE: Mehanizam Božje čestice

Higsov bozon 4

VRT FIZIKE: Mehanizam Božje čestice

Lepota predstavlja vodeći princip istraživanja, naročito u fizici visokih energija“, kaže dr Antun Balaž iz Insituta za fiziku u Beogradu u petoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ objašnjavajući kako je simetrija od sredine 20. veka vodila istraživanja i dovela do otkrića Higsovog bozona. Postojanje takozvane Božje čestice potvrđeno je 2013. godine nakon velikog eksperimenta na akcelatoru u CERN-u i ovaj trenutak predstavlja jedan od najvećih naučnih prodora u 21. veku. „Na ovaj način je potvrđeno da Standardni model, onako kako je zamišljen bazirano na simetriji i lepoti, odgovara onome što imamo u prirodi“, objašnjava dr Balaž.

 

Porodilište u oblaku

heic1301a

Ogromni oblak gasa i prašine koji vidimo na slici nalazi se u Velikom Magelanovom oblaku. Zove se veliki samo zato što u njegovoj blizini postoji i mali, Mali Magelanov oblak. A zapravo oba su male, patuljaste galaksije koje se češu o naš Mlečni put. Njihova sudbina je da se spoje sa našom galaksijom – jednog dalekog dana, za oko dve milijarde godina.

 

Istraživanje tamne materije i šta smo do sada saznali (TED predavanje)

tamna materija 2

The search for dark matter – and what we've found so far

Risa Wechsler

Risa Wechsler

Astrofizičar i kosmolog

Risa koristi kompjuterske simulacije celog univerzuma da istraži pitanja o našoj egzistenciji na velikim skalama. 

Risa Wechsler je direktor Kavli Institute for Particle Astrophysics and Cosmology. Vodeći je stručnjak za mapiranje desetine milijardi galaksija u poslednjih 13 milijardi godine. Cilj njenog istraživanja je razumevanje fromiranje galaksija i prirode tamne materije i tamne energije. tamna_materij

"Razmišljate li ikada što bi se dogodilo kada bi svet bio malo drugačiji? Kako bi vaš život bio drugačiji da ste rođeni 5 000 godina od sada umjesto danas? Kako bi povest bila drugačija kada bi kontinenti bili na različitim paralelama ili kako bi se razvio život u Sunčevom sastavu da je Sunce 10 posto veće. 

Poređenje: najradioaktivnije stvari

zracenje 3

Comparison: Most Radioactive Things

Od zračenja mobilnih telefona do nuklearnih bojevih glava. Koliko je bilo zračenje u Fukušimi, koliko u Černobilju? Koliko je zračenje supernove, koliko zračenje sudara crnih rupa?

Ova poređenja napravljena su na osnovu rasprava na društvenim mrežama i relevantnim izvorima.

 

Šta možemo naučiti od jako, jako delekih galaksija (TED predavanje)

..Galaksije 4

What we can learn from galaxies far, far away

Henry LinHenry Lin

Henri Lin je sa 17 godina osvojio nagradu Intel Ioung Ioung Avard za svoje matematičke modele udaljenih klastera galaksija.

"Ovo su neke slike galaktičkih jata. Ona su upravo ono što im ime kaže. Ogromni skupovi galaksija povezani njihovom međusobnom gravitacijom. Većina tačaka koje vidite na ekranu nisu pojedinačne zvezde, nego skupovi zvezda ili galaksija. Dok gledate neke od ovih slika nadam se da ćete ubrzo uvideti da su galaktička jata predivni objekti, ali više od toga, smatram da su galaktička jata misteriozna, ona su puna iznenađenja i ona su korisna. Korisna kao najveće laboratorije univerzuma. I kao laboratorije, opisati jata galaksija je opisati eksperimente koje možemo da radimo s njima. Smatram da postoje četiri glavna tipa i prvi tip koji želim da opišem je sondiranje izuzetno velikih. Koliko velikih?

 

VRT FIZIKE: Titan, svet gromova

Titan 3

VRT FIZIKE: Titan, svet gromova

„Atmosfera Titana je idealna sredina gde možemo da vidim kako interaguju fizika plazme i astrobiologija“, kaže dr Saša Dujko iz Instituta za fiziku u Beogradu u četvrtoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“. Epizoda je posvećena najvećem Saturnovom satelitu, Titanu, njegovom značaju za astrobiološka istraživanja i električnim pražnjenjima u atmosferi, kao istraživanjima koja se na ovu temu obavljaju na Institutu. 

 

Helikopter za Mars - priprema za prvi pokušaj

Helikopter 3

NASA’s Ingenuity Mars Helicopter: Attempting the First Powered Flight on Mars

Za manje od godinu dana mali Nasin helikopter će, ako sve bude po planu, poleteti na drugoj planeti, na Marsu. U slučaju uspeha ovim podvigom otvoriće se vrata novoj dimenziji istraživanja svemira, putem robota.

 

VRT FIZIKE: Specijal povodom Dana nauke

Dan nauke 1

VRT FIZIKE: Specijal povodom Dana nauke

U Srbiji se u čast dana rođenja Nikole Tesle 10. jula obeležava Dan nauke. Otkako je, pre tačno 10 godina, ovaj datum proglašen praznikom nauke, u njegovo obeležavanje uključile su se brojne institucije i organizacije širom zemlje, između ostalih i Institut za fiziku u Beogradu. Ove godine, povodom Dana nauke, specijalnu epizodu u okviru video-serijala "Vrt fizike", posvetili smo promišljanju o ulozi i značaju nauke za društvo.

 

Kako Mesec obleće oko Zemlje

Zemlja Mesec 2

How the Moon orbits Earth

Na osnovu stvarnih podataka prikazani su rotacioa, nagib, orbitalnu brzinu, ugao sunčevog svetla i pogled na sistem Zemlja – Mesec. Rastojanje Zemlje od Meseca nije prikazana u srazmeri. U sredini modeli Zemlje i Meseca jesu u srazmeri.

 

Patricia Burchat: Izlivanje svetlosti na tamnu materiju (TED predavanje)

..Tamna materija 4

Patricia Burchat
Shedding light on dark matter

BurchatPatricia Burchat

Patricia Burchat proučava strukturu i distribuciju tamne materije i tamne energije. Ovi misteriozni sastojci se ne mogu meriti na konvencionalan način, a ipak čine četvrtinu mase našeg univerzuma.

"Nedavno smo shvatili da obična materija u univerzumu -- i kada kažem obična materija mislim na vas, OK, mene, planete, zvezde, galaksije -- obična materija koja čini samo nekoliko procenata sastava univerzuma. Skoro četvrtina, ili otprilike četvrtina materije u univerzumu, je ono što je nevidljivo. Kada kažem nevidljivo mislim da ne apsorbuje elektromagnetni spektar. Ne emituje u elektromagnetni spektar. Ne reflektuje. Nema interakciju sa elektromagnetnim spektrom, koga koristimo za detekciju stvari. Uopšte nema interakcije. Pa kako onda znamo da je tu?