U ovom video zapisu: 10) Nasa Antares, 9) Atlas rocket, 8) Ariane 5, 7) Juno II, 6) Atlas, 5) Titan I, 4) Spacex Falcon 9, 3) Atlas Centaur, 2) Atlas Centaur 5, 1) Proton M
Kad svane noć probudi se Opservatorija „Kosmos“. Nebo klizi nad njom; prolaze planete, zvezde, magline i daleke galaksije. I sve to ona budno motri i ponekad nešto snimi, onda kad je nebo vedro i atmosfera čista i prozračna.
Iako je Venera po mnogo čemu slična Zemlji čovek nikad neće sleteti na nju. Evo zašto:
Ovo je još jedan u nizu animiranih filmova posvećenih poređenju veličina u svemiru. Svaka od tih animacija ima neku svoju osobenost pa i ova. Zato ih je interesantno gledati.
Znate li ko je veći Makemake ili Haumea? Pulsar u maglini Kraba ili Gemnga? I tako dalje.
Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija (engl. National Aeronautics and Space Administration) ili verb. skr. Nasa (engl. NASA), agencija je, odgovorna za civilni deo svemirskog programa Sjedinjenih Država. Agencija je takođe odgovorna za dugoročna civilna i vojna istraživanja u oblasti vazduhoplovstva.
Šta mislite koja zemlja ima više stanovnika Rusija ili Brazil? Francuska ili Iran? Indija ili Kina?
Znate li kolika je maglina Helix u odnosu na Orionovu maglinu? Pogledajte animaciju u kojoj se porede veličina satelita, planete, zvezda, maglina sve do crnih rupa i galaksija. Zanimljivo je.
MEĐUNARODNA SVEMIRSKA STANICA obleće Zemlju na visini od oko 400 kilometara. Leti brzinom 7,67 kilometara u sekundi i svakog dana napravio 15,54 orbita oko planete. Jedan krug načini za 92,49 minuta. Ako računamo današnji dan ona leti ukupno 19 godine, 8 meseci i 13 dana. Njen prvi segment lansiran je 20. novembra 1998. godine. Ne zna se tačno koliko stanica vredi jer je to gotovo nemoguće izračunati pošto svaka zemlja učesnica u projektu ima svoje cene i svoj način obračuna. Ipak računa se da ISS košta preko 150 milijardi dolara.
Kada bi se ceo led sa polova i Grenlanda otopio posledice po svet bi bile dramatične. Neke zemlje bi nestale pod vodom, druge bi bile znatno potopljene i stotine miliona ljudi bi izgubilo svoje domove zbog porasta nivoa okeana. Zapravo, tj proces je već počeo.
Nekoliko krakih video zapisa sa Astronomskog kampa "Letenka 2018".
Najbolji način da se istraži neko nebesko telo jeste da na njega sleti ljudska posada istraživača. Ali na neka tela nije moguće sleteti, a na neka sigurno ne biste to ni želeli.
Kratak film o kampu na Letenki 2007. snimila je Romana Vujasinović iz Beograda, članica beogradskog AD „Ruđer Bošković“ koja je u to vreme studirala montažu na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti.
Slika levo: detalj sa AKL 2007.
Kaliko je, tokom vremena, rastao broj ljudi. U kom je periodu istorije taj broj dramatično narastao i kakve su projekcije rasta stanovništa u naredno vreme.
Možda će vas ovo interesovati. Animacija prikazuje granice i populaciju Evrope za svaku dodinu počevši od 400. pre nove ere pa sve do 2017. godine.
Kraj sezone.
Svemirski teleskop Habl. Ništa više nije potrebno reći.
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
