Juno je treći po redu otkriveni asteroid i otuda mu oznaka 3 Juno (prva dva su: 1 Ceres i 2 Pallas, a posle dođe 4 Vesta itd.). Ime je dobio po Junoni (Iuno) rimskoj boginji Meseca i porođaja, zaštitnici braka i udatih žena i koja je spadala u red najvećih rimskih božanstava.

Asteroid Juno se nalazi u glavnom asteroidnom pojasu i jedan je od najvećih stenovitih asteroida. Pripada S tipu (što dolazi od njegovog sastava: Stony – kameni). Ima oko 17% takvih asteroida i oni su drugi po brojnosti, posle asteroida C tipa (ugljenični kojih ima čak 75%).

Dimenzije Juna su 320 x 267 x 200 kilometara i od ukupne mase čitavog asteroidnog pojasa na njega otpada čitav 1 procenat (ali ima svega 3% mase Ceresa).

Juno je otkrio nemački astronom Karl Ludwig Harding 1. septembra 1804.

Ispod se nalazi gif animacija sastavljena od fotografija Juna snimljenog u istom danu. Autor je Boris Saksida koji kaže da je u Spiki (slovenački časopis za astronomiju) pročitao da se asteroid ovih dana može snimiti pa je to hteo da proveri. Animaciju je sastavio David Grgič.

Juno

Sastav i klasifikacija asteroida - iz članka Asteroidi

O sastavu asteroida može se suditi uglavnom na osnovu podataka o albedu i o spektru odbijene svetlosti. Vrši se poređenje spektra dobijenog od asteroida sa spektrima meteorita, zemaljskih stena i minerala i tako izvode zaključci o strukturi.

Klasifikacija asteroida je novijeg datuma. Prvo su (1975.) izdvojene tri klase asteroida s obzirom na njihov sastav i to C, S i M. U klasu C spadaju tamni asteroidi sa niskim albedom i relativno glatkim spektrom. Površina im se sastoji uglavnom od ugljenikovih materijala, ponekad su posuti hidratnim mineralima. Oko 75% asteroida pripada ovoj klasi. Prostiru se uglavnom u srednjem i spoljnjem delu asteroidnog pojasa. Asteriodi S klase su sivkasti i imaju veći albedo, a površina im je od silikata sa mineralima olivina i piroksena. Računa se da ovoj klasi pripada oko 15% asteroida koji se nalaze u unutrašnjem delu asteroidng pojasa. Oko 5% asteroida spadaju u klasu M i oni su presvučeni metalom, verovatno niklom i gvošđem, imaju umeren albedo. Detaljnije o asteroidima: Asteroidi

Još neke fotografije Borisa Sakside:

Fotografija C/ F6 Lemmon

Poslednji pogledi na PanstarrsCopy_of_IMG_5414

Kometa Panstarrs - fotografije iz Slovenije II 

Naša zvezda 

Nova i NGC6905

 

 


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 22 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 1 dan ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije