Zavesa od svetla koje razbija tamu noćnog neba u polarnim oblastima Zemlje zovemo aurora. Aurora u severnim područjima zove se aurora borealis, a u južnim aurora australis. Iako se različito zovu obe su istog porekla. Mogu da dobiju razne nijanse crvenkaste i zelenkaste boje.

Mehanizam nastanka aurore (tekst iz Vikipedije)

Danas je poznato da auroru izazivaju elektroni sa energijama u opsegu 1-15 keV, tj. elektroni koji su ubrzani naponom od 1000 V do 15.000 V. Svetlost nastaje kada se ti elektroni sudaraju sa atomima u gornjim slojevima atmosfere, obično na visinama 80-150 km. U svetlu preovlađuje emisija atomskog kiseonika - zelenkasta linija na 557,7 nm i (naročito kod elektrona niže energije i na većim visinama) tamno crvena linija na 630,0 nm. Obe linije potiču od zabranjenih prelaza atomskog kiseonika sa energijskih nivoa koji su (u odsustvu sudara) stabilni čime se objašnjava sporo paljenje i gašenje (0,5 - 1 s) aurorinih zrakova. Mnoge druge spektralne linije takođe su zastupljene, naročito one molekulskog azota, i one se pale i gase mnogo brže, otkrivajući pravi dinamički karakter aurora.

Aurore takođe mogu da se opaze u ultraljubičastom (UV) delu spektra, što se posebno dobro registruje iz svemira (ali ne i sa zemlje jer atmosfera apsorbuje UV zrake). Svemirska sonda „Polar" je registrovala auroru čak i u području X-zraka.

Oblici aurore i magnetizam

Aurora se javlja ili kao „difuzno svetljenje" ili kao „zavesa" koja se širi u pravcu istok-zapad. Ponekad se obrazuju „mirni lukovi" a nekada se svetlost neprekidno menja na nebu („aktivna aurora"). Svaka zavesa se sastoji od brojnih paralelnih zrakova, usmerenih u pravcu lokalnog magnetnog polja što navodi da je aurora uslovljena Zemljinim magnetskim poljem.

Učestalost pojavljivanja

Pojava polarne svetlosti vezana je za magnetne bure koje su opet povezane sa jedanaestogodišnjim ciklusom aktivnosti sunčevih pega. Takođe je uočeno da do geomegnetnih bura najčešće dolazi u vreme ravnodnevice, dakle u rano proleće ili jesen što je pomalo zagonetno jer aktivnost na polovima nema mnogo veze sa godišnjim dobima.

Tampere je drugi po veličini grad u Finskoj (prvi je Helsinki) u čijem užem području živi oko 300 hiljada ljudi. Najviša zabeležena temperatura u tom gradu iznosila je 32,5 stepeni Celziusa, a najniža -35,8.

Region Tampere imao je 2007. novčani promet 25 milijardi evra!

DOPUNA:

Tampere je najpoznatiji po tome što je u tom gradu pre 148 godina osnovana Nokija, a i obavljen prvi razgovor mobilnim telefonom na svetu!

Više o aurori:

Polarna svetlost

Polarno svijetlo iznad Istre