Vremenski uslovi koji vladaju u poslednje vreme uslovili su opremu koju sam nosio sa sobom. Mala Viksenova montaža, nosivosti 3 kg, mlađi brat dobro poznatog Super Polarisa, tri Cajsova objektiva – 20 mm, 80 mm i 180 mm na Nikonu D300. Kako obično biva, imao sam nekoliko izuzetnih noći za astrofotografiju i zažalio što nisam poneo veće instrumente.
Selo Kamenica, 846 mnv, stanovnika 12, pretežno starijih ljudi. Radio Bg se povremeno dobro čuje (imao sam sreću da pratim utakmicu protiv Nemačke), tv prijem sa solidno snežnom slikom (pod uslovom da u repetitor nije udario grom prethodnog dana). Mobilni telefon je stvar sreće i pozicije: meni to nije smetalo, ali moja lepša polovina nije mogla da komunicira sa sinovima i pominjala je mts uz dodavanje odredjenih prideva.
| Kliknite na fotografije | |
 |
 |
Uživajući u nastupajućoj noći, posmatrao sam kako prolećna sazvežđa zalaze. Devica – pa to ONO beše: kvazar 3C273! Plus trinaeste magnitude – sa Sonarom 180 mm i 2x3 minuta na 800 ASA, trebalo bi da ga registrujem. Posle pola časa, ugledao sam na monitoru jednu neupadljivu “zvezdu” u društvu par galaksija: fotoni koji su krenuli na put pre dve i po milijarde godina! Sama pomisao na kolosalnu energiju koju emituje i masu koja se meri stotinama milijardi Sunaca izaziva nevericu posmatrajući ono par svetlih piksela kojima se 3C273 potpisao na senzoru fotoaparata.
| Jedan APO na Staroj planini ( I deo ) |
Tranzit ISS pored dobro nam znanog dvostrukog zvezdanog jata. Za razliku od aviona koji obično upropaste astrosnimak, prelaz ISS preko neba je prijatan doživljaj.
| Kliknite na fotografije | |
 |
 |
Sledećeg dana, Cajsov 20 mm objektiv bio je uperen ka Mlečnom putu. Ekspozicije od 3 minuta bile su dovoljne da prikažu lepotu matične galaksije. Nisam morao da vršim korekciju praćenja i koristio priliku da posmatram zvezdano nebo. Na pamet mi nije palo da je upravo ove noći maksimum Juni Lirida. Zaslepljujuća plavičasta svetlost zaparala je nebo iz pravca Lire i prošavši ceo Mlečni put nakon čitave tri sekunde zagasla blizu horizonta! Nekoliko trenutaka sam gledao (inače, to se drugačije kaže kada su u pitanju slični momenti) u rezidentni trag i tek nakon toga prekinuo ekspoziciju. Prema skromnoj proceni, ovaj bolid je bio > -9mag.
| Kliknite na fotografije | |
 |
 |
Slede dve fotografije naše galaksije. Baš je divan osećaj da živimo u tako lepom zvezdanom društvu!
Za kraj, deo Labuda u kome se našao i jedan usamljeni pelikan. Vidljiv je i bez filtera, zahvaljujući čistom nebu iznad Stare planine, jednog od retkih preostalih planinskih područja gde zaljubljenik u zvezde može na miru da uživa u noćnom nebu i razmišlja o beskraju koji ga okružuje.