Proslo je vec vise od pola godine od kako sam ozbiljnije izasao pod vedro nocno nebo naoruzan opremom za snimanje. Konacno su se 24. februara sklopile okolnosti i mogucnosti. Vedro nebo, kometa skoro najsjajnija, dovoljno slobodnog vremena da se spremi oprema, malo dremne dok se akumulatori dopunjuju... Dok sam isao kuci sa posla, resih da tako i uradim. Ako se oblacno vreme nastavi, ko zna da li ce se sledecom priliko kometa uopste i videti.

Ali kao da su se djavoli urotili da me sprece. Baterije za osvetljavanje koncanice u okularu za pracenje ispraznjene, a nigde u blizini odgovarajuce prodavnice. Ni Hartmanovu masku ne mogu da nadjem. I kao kruna svega, dok sam se, vec natruntan za hladnu zimsku noc spremao da nosim opremu do kola, slucajno na kratko spojim polove akumulatora za montazu, varnica, vreli kablovi... i sta cu: psujem, psujem, i psujem i skinem svu suvisnu odecu, pa montiraj montazu u sobi da vidim ima li jos struje. Srecom ima. Koliko, pojma nemam niti imam cime da izmerim. Pa sada sve ponovo pakuj - bolje i ovako, nego da odem u Frusku, tamo se raspakujem, pa zakljucim da treba da se ponovo spakujem i vratim kuci. A nadao sam se da cu stici dok se jos vidi. Vraga. Vec je mrak.

Kliknite na snimke

I tako krenem, prodjem nekako kroz Bukovac sa zaostalim snegom po sporednim ulicama.... A vec na izlasku vidim da je put prema Fruskoj gori jos pod vecim snegom. Kolotrazi od nekog veceg vozila (kamion?) jedva dozvoljavaju Renou da ide njima. Izaberem jedan kolotrag a drugi par tockova po zaledjenom snegu. I vec sam mislio da cu uspeti da odem gde sam naumio, kad vraga. Smetovi. Fruska gora... Planina je to :). Neke smetove su kolotrazi obilazili, ali kad su krenuli preko njih, Reno dalje nije mogao. Previse duboko za njega. Jedva sam nekako uspeo da se vratim koji metar unazad, okrenem za povratak i parkiram sa strane puta, gde je sneg tanji. A pored smet od preko metar i po. Kada sam stao s druge strane, iza smeta viri samo krov kola.

Kliknite na snimak

Dva srp

Nekako sam ukopao nogare u sneg, do cvrstog tla, iznivelisao ih, montirao montazu i ostalu opremu - teleskop trazilac bez baterija za okular nije imao smisla i krenuo sa uostravanjem i ostalim pripremama. Kada sam konacno nekako bio zadovoljan uostravanjem, krenuo sam zagrevanja radi, od M42, kasnije probao oriFlame mglinu i HH, a kada se Lav dovoljno digao iznad horizonta, potrazio sam dvogledom kometu (oj-ha!) i preso sa snimanjem na nju. Ekspozicija od oko 1 min je bila najvise sto sam mogao da pokusam sa prilicno grubim useveravanjem i bez mogucnosti kontrole precenja. I sa njom sam odbacio 17 od 76 snimljenih fotografija, skoro 23 procenta.

Imao sam i jedno poucno iskustvo sa baterijama za EOS (accu za HEQ5 je izdrzao seansu :)): naime, kada se prvi akumulator "smrzao", zamenio sam ga rezervnim, a njega stavio u unutrasnji dzep da se greje. Kada je i rezervni otisao da spava, resio sam da je vreme da se pakujem. Stavio sam bateriju iz dzepa u apaeat, i uspeo da napravim 60 dark-frejmova (temperatura je te noci bila oko -7 do -8 C), a kasnije i jos 72 flet-frejma, a da ga ne ispraznim do kraja!

Ono snimaka sto nisam odbacio, obradio sam u DSS-u, nesto pokusao sa doradom u PixInsight LE, ali zavrsio na poslu u PSCS2 (Elements nikako nije hteo da se nosi kako treba sa 8-bitnim TIFF-om - posterizacija). Konacan zakljucak: nezadovoljan sam uostravanjem, nije "sasvim"..., kao i nedostatkom baterija za okular, sto me je osujetilo kako u kontroli pracenja, tako i u driftanju. Kako bilo, ovo je ipak nekakav rezultat (verovatno je i obrada mogla biti bolja).

*********

Veceras sam iskoristio razvedravanje da snimim blizak susret mladog Meseca i Venere (u nekoliko poza ;))

Snimak "Dva srpa" namerno nisam smanjivao jer se tada ne bi video srp Venere! - sveo bi se na mrlju svtlosti.
Tu je i pokusaj da snimim Veneru DSLR-om (20D) pri ziznoj daljini od 840mm (nista webcam, nista stekiranje, samo jedan snimak u gradskim uslovima, sa fotostativa). Hteo sam samo da proverim optiku.

Pzdrv,
Ndljko
45.247° N
19.875° E