Zbog svetlosnog zagađenja u velikom gradu, da bih bolje video zvezdano nebo i Mlečni put, ove godine otišao sam severnije u kanadsku teritoriju, u mesto Kombermir, duboko u šumama Ontarija. Kombermir se nalazi oko 300 kilometara severo-istočno od Toronta, oko 200 kilometara zapadno od Otave i oko 100 kilometara jugo-zapadno od granice sa Kvibekom, slika 1:
Kombermir je zapravo selo od nekoliko stotina kuća, ima 2 prodavnice, klub za čamce, marinu i mali restoran, slika 2:
Okružen je gustim šumama, u kojima je izmešano listopadno i zimzeleno drveće. Miris četinara oseća se na svakom koraku. Nalazi se na obali reke Madavaska koja se uliva u reku Otavu, a ova opet u poznati zaliv Svetog Lorensa na istoku Kanade. Kod Kombermira, reka Madavaska širi se u jezera Kamaniskeg i Negik. Slika 4 prikazuje jezero Negik:
Voda je čista jer duž celog toka reke nema industrije.
U toku dana obilazio sam jezera i okolinu, a uveče sam se spremao za slikanje. Pošto su leti duži dani, tek oko 23 sata, čak i uz vatru na obali jezera, iznad glave može da se vidi Mlečni put, kao jedna slabašna traka iznad glave. Kad se vatra ugasila i kad su se sva svetla po okolnim kućama isključila, odjednom sam se našao ispod neba posutog stotinama, možda i hiljadama slabijih i jačih zvezda. Osećaj je bio skoro neverovatan, kao da su me sve te zvezde “pritiskale” odgore i kao da su mi pretile nečim novim, nepoznatim. Sad je i Mlečni put bio bolje vidljiv, kao tanušan, dugačak veo na vetru.
Slikanje sam započeo sa ful-frejm aparatom Canon 5D (senzor 36mm x 24mm) i zumom Canon EF 24-85mm, sa žižnom daljinom podešenom na 24 mm. To je jako širok ugao i uhvatio je celo nebo u zenitu, ceo letnji trougao i još toliko levo od njega prema severoistoku, slika 5:
Ovaj zum ima dobru oznaku za beskonačnost pa sam lako podesio oštrinu. Iako se na slici 5 Mlečni put jedva nazire, to je realna slika, otprilike tako se vidi golim okom. Ko se ne snalazi među zvezdama na letnjem nebu, neka prvo pročita članak “Letnji trougao” (https://www.astronomija.org.rs/posmatranja/16629-letnji-trougao-u-bojama) gde je sve opširnije objašnjeno i gde ima dosta crteža, a ovde ću samo grubo označiti glavne zvezde, slika 6:
Kad se porede fotografije neba iz članka “Letnji trougao” i ovog sada, vidi se velika razlika u osvetljenosti neba, odnosno vidljivosti zvezda u gradu i njihove vidljivosti u prirodi daleko od grada.
Prva noć, 11-i na 12-i juli, započela je sa vedrim nebom, ali nije bilo baš lako snimati. Na ovom mestu prirodna vidljivost zvezda bez veštačkog svetla jeste jako dobra, ali tu je nastao i prvi problem: sad su mi sve zvezde postale izuzetno dobro vidljive. Jače zvezde nisam mogao da razlikujem od slabijih!
Uobičajeno jače (svetlije) zvezde u sazvežđima, koje su mi koristile da prividno “crtam” ili zamišljam sazvežđa i pomoću kojih sam naučio da se orijentišem, nisam mogao da lako razlikujem od ostalih, jer su sada i manje svetle zvezde šljaštile pored jačih. Nisam mogao da odmah uočim geometriju mnogih sazvežđa.
Sledeći problem: nije mi bilo zgodno ni desetinama puta zabacivati glavu što više u visinu, počnu bolovi u vratu. Zatim, i pored upotrebe baterijske lampe, nije bilo lako u mraku učvrstiti aparat na stativu tako da bude usmeren potpuno vertikalno. Samo mala greška u uglu i letnji trougao izađe iz kadra. Potrajalo je neko vreme dok se nisam orijentisao, pa sam snimanje započeo kasnije nego što sam planirao.
Temperatura se spustila na 12 stepeni Celzijusa, a pored jezera vazduh je bio zasićen vlagom pa mi se objektiv brzo maglio. Ekspozicije su često bile po 30 sekundi i posle svakog tog snimka morao sam da obrišem prednje staklo jer bi sledeća slika bila mutna, kao na slici 7 na kojoj se naročito Vega razmrljala, gore desno:
Maglenje je bilo potpuno neočekivano i sva sreća što sam slučajno u torbi imao jednu pamučnu i to suvu i dovoljno veliku krpu. Taman sam ja ušao u ritam snimanje-brisanje, kad vidim neka svetla fleka na horizontu iza mene. I ta fleka se uvećava, shvatim – oblaci. Dok sam se ja snašao u moru zvezda, dok sam kadrirao aparat tako da se vide glavne zvezde i dok sam uz stalno maglenje stakla ipak snimio šta sam hteo u zenitu, već je bilo 1 sat posle ponoći, prošlo je dosta od noći, počeli su oblaci na severo-zapadu, približavalo se jutro, a Mesec je trebao da bude na horizontu u 3:12 ujutru. Tako da sam praktično morao da žurim. Da me ne bi oblaci sprečili, brzo sam prešao na sledeću ideju. Okrenuo sam aparat ka severu i snimio položaj naše galaksije u odnosu na sever, slika 8:
Na slici 9 su šira objašnjenja.
Stari Canon 5D koriščen je samo do osetljivosti 1600 ASA, na 3200 ASA pojavile su se pruge, bio je vidljiv raster senzora kao na slici 10, mada taj problem se vidi već i na slici 8.
Da ne bi ulazila prašina pri zameni objektiva, noviji Canon 5D mkII ostao je kod kuće spojen sa zumom 70-200mm. Pre nego što su se navukli oblaci, pokušao sam da snimim nebo sa zumom 10-18 mm, ali taj objektiv kao i mnogi novi plastični objektivi nema fiksnu beskonačnost, ona se razvlači u velikoj širini, čak u njegovom slučaju utiče i brzina okretanja prstena i slike su bile mutne, kao slika 11:
Dok sam njega isprobavao, preko pola neba su se navukli oblaci i morao sam da prestanem sa snimanjem. Čekao sam bar da vidim Mesec, trebalo je da se pojavi oko 3:20 iznad brda, na azimutu oko 52 stepena, osvetljen 5%. Tek u 3:36 nastala je mala pukotina u oblacima i tada sam uočio srp starog Meseca. Sve ostalo je bilo zaklonjeno oblacima i za utehu, snimio sam izlazak Meseca preko jezera Negik, slika 12:
Iako je ekspozicija bila 15 sekundi, vidite sa slike koliko je bilo mračno od nakupljenih oblaka. Zbog dugačke ekspozicije, vidi se i deo Meseca u senci, osvetljen svetlošću odbijenom od Zemlje.
Uskoro je počelo da sviće i da se opet zaklanja Mesec. Kada sam pokupio svoju opremu i nešto posle 4 sata ujutru krenuo sa obale jezera nazad, bilo je već svetlije i svuda oko mene je bila gusta magla, i gore i dole.
U toku sledećeg dana, 12 jula, zum 10-18 mm precizno sam podesio na beskonačnost i spremio ga snimanje. Uveče u 21:21 snimio sam jezero Kamaniskeg, slika 13:
Sledeća noć, 12-i na 13-i juli, bila je toplija i time komarcima bogatija. Oblačići su se pojavljivali tamo-vamo još od 22 sata. Vidi se već i sa slike 13 da nebo nije bilo čisto. Na scenu stupa noviji Canon 7D sa krop-senzorom (22mm x 15mm) i objektiv Canon EF-S 10-18 mm. Žižnu daljinu sam podesio na 10 mm što je izuzetno široki ugao i što je ekvivalentno 16 mm na ful-frejmu. Osetljivost sam podesio na 6400 ASA i dobijam pesak od zvezda i znatno širi kadar nego sa 24 mm, slika 14:
Na slici 14 Mlečni put se bolje vidi nego na slici 5, ali odmah da napišem da to nije realno, tako nešto ne biste doživeli golim okom, ovakva slika je nastala usled ekspozicije od 30 sekundi. Na slici 15 označeni su samo najvažniji objekti i šta je razlika u odnosu na sliku 6:
Oblaci su se opet navlačili. Pošto sam već imao snimak ka severu od prethodne noći, ove druge noći nakon snimaka zenita, okrenuo sam aparat ka jugu i snimio Mlečni put na suprotnoj strani, slika 16:
U dnu slike 16 je gornji deo sazvežđa Strelca, slika 17,
Na žalost, zbog šume na jugu, nisam mogao da snimim Mlečni put dublje ka južnom horizontu. Iznad vrhova drveća sa desne strane video se deo Škorpije, ali nisam stigao da slikam i taj kadar. Navukli su se oblaci i ostalo mi je samo da gledam u sivilo iznad glave i tu i tamo neki mali procep ispunjen nekim zvezdama. Nije još bilo ni 1 sat noću, a meni se završilo snimanje. Šta sam stigao – stigao. Čekao sam i čekao, ali oblaci su se sporo razilazili.
Tek negde oko pola 4, nebo se razvedrilo, kada je već počelo da sviće, i tada brzo okrećem aparat ka severoistoku, učvršćujem ga na stativu i u 3:47 ujutru slikam Mlečni put preko jezera Negik, slika 18:
I tu sada imamo pravu paradu sazvežđa, a vidi se malo i naša komšinica Andromeda, slika 19:
Slika 20 prikazuje samo deo slike 19, ali jako uvećan, 50% krop, levo je Kasiopeja, desno je Andromeda:
Slika 20 ne ostavlja naročit utisak, ali imajte u vidu da je ova slika snimljena sa izuzetno širokim objektivom i jako dugom ekspozicijom.
Ako uzmem da je počelo da sviće oko pola 4, u odnosu na sliku 13 kada se prethodno veče oko pola 10 još nije ni smrklo, zastarelom prirodnom inteligencijom računam – noć je trajala manje od 6 sati.
A ovoga jutra nebo sve više postaje plavo, ne znam šta da snimim, i na kraju okrećem aparat ponovo ka zenitu i u 3:53 snimam Mlečni put na slici 21:
Dodatna objašnjenja su na slici 22:
U 4:15 iz šumarka snimam svitanje nad jezerom zajedno sa tihom vatricom koja mi je koliko-toliko služila da rastera dosadne komarce, slika 23.
Kako sam posmatrao Mlečni put od smrkavanja do svitanja, primetio sam da se on u toku noći zaokrenuo za izvestan ugao.
Iako je bila sredina leta, dobro je što sam obuo čizme, obe noći vazduh je bio toliko vlažan da je trava ujutru bila mokra kao da je padala kiša.
Vratimo se sada slikama 8 i 10. Na svakoj od njih, u donjem levom uglu vidi se svetla fleka. To je zato što je u tom pravcu nekoliko kilometara dalje glavna ulica i veća gustina kuća. Eto kako i svetlo jedne ulice i stotinak kuća mogu da svetlosno “zagade” noćno nebo.
Na kraju bih ukazao na tragove satelita, slika 11, i sve slike od 24 do 29.
.
Ove slike tehnički nisu uspele, ali na svakoj od njih vidi se jedan trag, pronađite ih sami, za domaći. Nije teško, videćete, nalaze se u donjim ili levim delovima slika. Najduži trag je na slici 29 koja je dodatno osvetljenja pomoću računara i na kojoj je trag zaparao preko Kasiopeje i Andromede:
To nisu ogrebotine na filmu, sve je snimano samo digitalnim aparatima. I pre su se ponekad pojavljivali tragovi satelita, a sada se pojavljuju sve više.
Eto, uspeo sam da konačno vidim Mlečni put pre nego što lansiraju još 2-3 miliona satelita.
Podaci o važnijim fotografijama:
Canon 5D + Canon EF 24-85 mm
2 – f=85mm, T=1/500s, A=8, ISO 100 * 12. jul 2026 * 16:31 EST
3 – f=85mm, T=1/500s, A=8, ISO 100 * 11. jul 2026 * 15:34 EST
4 – f=24mm, T=1/250s, A=8, ISO 100 * 11. jul 2026 * 18:48 EST
5 – f=24mm, T=29s, A=4, ISO 1600 * 12. jul 2026 * 1:25 EST
7 – f=24mm, T=58s, A=4, ISO 1600 * 12. jul 2026 * 1:26 EST
8 – f=24mm, T=30s, A=4, ISO 1600 * 12. jul 2026 * 1:58 EST
10 – f=24mm, T=29s, A=4, ISO 3200 * 12. jul 2026 * 2:00 EST
12 – f=85mm, T=15s, A=5,6, ISO 1600 * 12. jul 2026 * 3:39 EST
13 – f=85mm, T=0,5s, A=8, ISO 100 * 12. jul 2026 * 21:21 EST
29 – f=85mm, T=109s, A=4, ISO 1600 * 12. jul 2026 * 1:37 EST
Canon 7D + Canon EF-S 10-18 mm
11 – f=10mm, T=30s, A=4,5, ISO 6400 * 12. jul 2026 * 02:41 EST
14 – f=10mm, T=30s, A=4,5, ISO 6400 * 13. jul 2026 * 00:20 EST
16 – f=10mm, T=30s, A=4,5, ISO 6400 * 13. jul 2026 * 00:29 EST
18 – f=10mm, T=30s, A=4,5, ISO 6400 * 13. jul 2026 * 03:47 EST
21 – f=10mm, T=30s, A=4,5, ISO 6400 * 13. jul 2026 * 03:53 EST
23 – f=10mm, T=15s, A=4,5, ISO 3200 * 13. jul 2026 * 04:15 EST
Sve fotografije snimljene su u RAW formatu.
Svi noćni snimci snimljeni su sa foto-aparatima na stativu uz žični okidač RFN-4.