Kad je reč o detaljima koji se dobijaju prilikom snimanja, u skorijem članku to je bilo prilikom snimanja galaksije u sekundama i satima, hajde da i ja nešto napišem na tu temu.
Takmiče se dva “Habla”, slika 1:
Slika 1.
Levi “Habl” sastavljen je od foto-aparata Canon EOS 5D mark I (zovu ga i «klasik») i fiksnog teleobjektiva MC Sonnar 4/300mm Carl Zeiss Jena DDR. Desni “Habl” čine aparat Canon EOS 5D mark II i zum teleobjektiv Canon EF 2.8/70-200mm L IS mark I.
Oba foto-aparata imaju istu površinu senzora.
Mark I ima stariji senzor, manji opseg osetljivosti, više šuma i manje megapiksela, ali zato ima veće piksele i dat mu je objektiv veće žižne daljine.
Mark II ima noviji senzor, veći opseg osetljivosti, manje šuma, više megapiksela, ali su mu manji pikseli i dobio je objektiv manje žižne daljine.
Cajsov objektiv ima više godina, ali u njemu svetlost prolazi kroz manje stakala, samo 5 (radojuva.com). Čuveni Kanonov zum (doduše prva verzija) je 30 godina mlađi, ali da bi dao kvalitetnu sliku svetlost u njemu prolazi kroz junačka 23 pojedinačna stakla (kenrockwell.com), maltene kao kroz bazen vode. Baš me je zanimalo kako će se zum, koji je reporterima dušu dao za snimanje portreta, pokazati pri snimanju nečeg dalekog preko 100 miliona kilometara od Zemlje što se udaljava brzinom od oko 80 km/s u odnosu na snimatelja.
Snimanje je vršeno na osetljivosti od 1600 ASA koja je maksimalna za mark I, a u srednjem opsegu za mark II. Da bi uvukli što više svetla, korišćeni su maksimalni otvori oba objektiva. Uoštravanje na oba objektiva je rađeno ručno, sve dok slike udaljene gromade leda nisu postale najoštrije moguće. Ekspozicija je bila 1 sekunda. Naravno, oba aparata su bila čvrsto stegnuta na stativu, korišćen je daljinski okidač i snimano je sa RAW kvalitetom.
Slika 2. predstavlja poređenje fotografija snimljenih sa oba foto-aparata i uvećanih 100% - znači jedan piksel na ekranu računara je jedan piksel iz centra fotografija tj. iz centra senzora.
Slika 2.
Levo je fotografija dobijena sa mark I, a desno je fotografija dobijena sa mark II. Rezultati su približno isti. Postoji mala razlika: desna polovina slike 2. pokazuje rep komete nešto duži, ali leva polovina pokazuje rep komete malo širi nego na desnoj polovini slike. Dakle, ovo su originalne fotografije, bez ikakvih korekcija. Da biste bolje videli razliku, ugasite sva svetla u sobi, raširite sliku preko celog ekrana i sačekajte da vam se oči priviknu u mraku. Na žalost, vi gledate jpg verzije, sirovi fajlovi na mom računaru pokazuju više prašine na kraju repa komete.
E sad da udarimo i korekciju. Ako pojačamo kontrast, mala razlika će biti više uočljiva, slika 3:
Slika 3.
Oba objektiva su dobro prošli postavljeni test, a Kanon je dao malo svetliju sliku jer ima veći maksimalni relativni otvor. Objektivi su toliko jaki da ekspozicija od 2 sekunde (i Kanon zum zatvoren na otvor 4) razmrlja tačku jezgra komete i slike nisu oštre kao gore izabrane.
Pa dobro, fotografije nisu kao sa pravog Habla u orbiti, oba objektiva su zamišljena za snimanje objekata na Zemlji, ali oba foto-aparata su pomogli da uopšte vidimo kometu, nemojte odmahivati rukom, tu “grudvicu” u svemiru svakako ne biste videli golim okom.