Nema većeg umetnika od prirode. Pogledajte ovu nežnu narandžastu prugu. Prosto da čovek ne poveruje da tako nešto može da postoji duboko, u bespućima svemira. Ali ta pruga samo je deo talasa materije izbačene iz gigantske zvezde nakon njene grandiozne eksplozije. Eksplozija se dogodila 2400 svetlosnih godina daleko od Zemlje u sazvežđu Cygnus ili u Labudu kako se kod nas zove. Na našem nebu zauzima područje od 36 puna Meseca.

Ta zvezda imala je 20 puta veću masu od mase Sunca sve do pre deset ili dvadeseh hiljada godina kada je eksplodirala. 

Udarni talas eksplozije ove supernove širi se i dalje i to brzinom od oko 350 kilometara u sekundi. Talas tog materijala interaguje sa međuzvezdanim materijalom male gustine te smo kao rezultat dobili ovu finu strukturu nalik na veo. 

Astrofotografi vole da je snimaju.

Ovu magličastu tvorevinu otkrio je 5. septembra 1784. Vilijam Heršel, veliki ejgleski astronom poreklom iz Nemačke. 

Maglina ima prilično nizak površinski sjaj pa nije lako uočljiva. Ipak ako koristite filter O-III koji izoluje talasnu dužinu dvostrukog jonizovanog kiseonika (što je dominantna emisija ove magline) imate šansu da je vidite i teleskopom od 8 inča (200 milimetara).