Ova kompozitna fotografija načinjena je iz Nasine leteće opservatorije, SOFIA (Stratospheric Observatory for Infrared Astronomy) Širokopojasnom kamerom visoke rezolucije. Crvena boja pokazuje izlive gasa koji nastaju usled burne aktivnosti zvezda. Vidljiva svetlost je prikazana sivkastom bojom. Žutim je obojeno blisko i srednje infracrveno zračenje.

Image: NASA/SOFIA/E. Lopez-Rodiguez; NASA/Spitzer/J. Moustakas et al. Velika fotografija.

O galaksiji Cigara (Iz članka M82 ili Cigara)

M82 spada u najatraktivnije objekte na nebu i za profesionalne astronome i za astronome amatere, a pre svega za astrofotografe. Prvi ih posmatraju zbog izučavanja burnih procesa koji se u njima dešavaju, a zadnji zbog neobičnog, vrlo lepog izgleda.

Upravo zbog tog izgleda M82 nosi popularan naziv Cigara. Cigara je galaksija koju gledamo iz njene galaktičke ravi, tj. po strani pa zbog tog njenog duguljastog izgleda je i dobila svoje ime. Od nas je udaljena između 11,4 i 12,4 miliona svetlosnih godina. Njena magnituda iznosi 8,41 što je čini lako dostupnom amaterskim teleskopima. Njena oznaka u Novom opštem katalogu (NGC) je 3034.

U manjim teleskopima vidi se u paru sa obližnjom galaksijom M81. Veza između dve pomenute galaksije nije samo prividno vizuelna, već i prostorna i dominantno gravitaciona. M81 dominira grupom obližnjih galaksija i dramatično utiče i na Cigaru. Svojom gravitacijom ona u njoj potpiruje paljenje novih zvezda. Zbog tog ubrzanog rađanja novih zvezda Cigara je klasifikovana kao starbusrt galaksija (mi kažemo „zvezdorodna galaksija“, a to je ona u kojoj se po ubrzanoj stopi stvaraju nove zvezde). Da bi jedna galaksija bila zvezdorodna ona mora da ima dovoljno materijala za stvaranje zvezda, tj. prašine i gasova. Sem toga potrebno je da nešto „promeša“ taj materijal kako bi čestice počele da se komešaju i lepe jedna za drugu pod uticajem sopstvene gravitacije. E u slučaju Cigare ulogu „mešača“ ima M81! Ceo proces mešanja počeo je pre oko 100 miliona godina.

Teleskop Habl je 2005. detektovao 197 masivnih jata mladih zvezda u jezgru M82. Svako jato ima masu od oko 200 hiljada masa Sunca. Stopa formiranja zvezda u jezgru M82 je 10 puta veća od stope nastajanja zvezda u našoj galaksiji.

Nove, šljašteće, zvezde dobro se uočavaju na snimcima Cigare. Upravo one su dugo smetale astronomima da otkriju prirodu ove galaksije, jer je blještavi sjaj zvezda maskirao njenu strukturu. Osmatranja u bliskom infracrvenom spektru su, međutim, otkrila njene spiralne krake koji su inače i karakteristika spiralnih galaksija. Nezavisno od ovog otkrića, galaksija Cigara se i dalje u katalozima svrstava u nepravilne galaksije.

M81 i M82 su toliko vlizu da se na ovoj karti dodiruju

Cigaru možete naći u sazvežđu Veliki medved (Ursa Major), gore na granici sa Zmajem (Draco).

Cigara je pet puta luminoznija (luminoznost govori o ukupnom zračenju nekog tela) od naše galaksije i čak 100 puta od jezgra Mlečnog puta.

Šta još da kažemo? Cigara je izvor snažnog radio zračenja. U njenom jezgru se nalazi supermasivna crna rupa, mase kao 30 miliona mase Sunca.