Prvo svetlo refraktora Megrez 88FD APO firme William optics dogodilo se pre petnaestak dana na Staroj planini. Dobri uslovi su tome pogodovali : nadmorska visina 860 metara, prozračna atmosfera i mladi Mesec. Svetlosno zagadjenje je nešto nepoznato na gornjem Visoku, izuzimajući par čkiljavih svetiljki u Kamenici, selu sa 13 stanovnika.

Kliknite na fotografije
Wo1_200
Wo2_200
Wo3_200
Wo4_200

Sa nailaskom noći nebo se sve više osipalo zvezdama da bi posle 21h Mlečni put bukvalno blještao. Zakasneli Perseidi su doprineli da pet noći budu doživljaj za sebe.

Razlozi koji su doveli do kupovine ovog „brzog" refraktora leže u visokim ocenama koje je već dobio od amatera na osnovu performansi i karakteristikama: dublet prečnika 88mm sa FPL-53 elementom, fokusna dužina 498mm, težina 3,2kg i svega 394mm trans. dužine. Tubus i fokuser (L140mm,1:10) su Wo nivoa , dakle izuzetno dobri. Senilo se moze izvući 120mm dok fokuser bez problema nosi 1,2 kg DSLR,priključke i fletener. Precizan do krajnosti , nema šifta. Fletener-reduktor TII (0.8x) je neizbežni pribor za astrofotografiju, relativno dobro koriguje vidno polje. Po meni, trebao bi nešto malo bolje. Vinjetiranje je na granici prepoznatljivosti.Videti poslednje dve slike dole - bez i sa fletenerom.

Korišćen je Nikon D300 (RAW+JPEG) , naknadna manuelna kontrola praćenja pomoću katadioptika 500/8 , okular 8mm. Podešavanje fokusa, grubo na Jupiteru , finese na njegovim satelitima.

Da bi se stekla prava slika o tome šta moze ovaj mali APO, u PSu su obradjeni pojedinačni snimci ( bez stekiranja i bio kakvih optiċkih filtera ). Što se tiče celokupnog materijala 4Gb , biċe ga dovoljno da se čovek zanima tokom predstojećih kišnih (sic!) dana. Osim toga je 1,6 Gb dvojnih zvezda i mapiranja od Labuda do Strelca.

Pogledajte album slika
sa Stare planine

album

Nešto o fotografijama. Kakvo sam zvezdano nebo imao na S. planini vidi se na fotografiji dvostrukog jata 869/884! M57: u gornjem levom uglu je deo originalne fotografije. U donjem desnom uglu je maksimalno uvećanje (6x). Dobra rezolucija objektiva uz primedbu da se radi o refraktoru od samo 500mm fok.duž. M 13,15,16,17, krop 3x. Krivica za lošu kontrolu praćenja na S.Americi i Pelikanu je bila do pojave jednog meteora: na fotostativ, nešto dalje od ekvatorijala, postavio sam meh.refleks sa Fuji 800 ASA u nadi da ću imati par meteorskih tragova na negativu. Dok sam utvrdio da je meteor stvarno bio u polju širokougaonog ( 28/1,8) objektiva, prema Marfijevom zakonu Viksenova mehanika je upravo onda odradila pošteno onih maksimalnih 10arcsec periodične greške. Nikako dva posla u isti vreme.

Može li se bez jednog od najlepših objekata na našem nebu, M31. Golim okom se vidi kao upečatljiv oval a ne kao bledunjava mrlja u urbanim sredinama.

Posle svega, mogu biti zadovoljan sa ovim „putnim" APOm. Vrlo dobra optika i odličan tubus i mehanika. Mala zamerka za nosač-papučicu profila lastinog repa: mogli su je produžiti samo za 15mm da bi se direkno mogla postaviti na Viksen.
Toliko o doživljajima jednog apohromatskog refraktora na Staroj planini i njenom (još) nezagadjenom nebu. Nastavak sledi.

Author: Slavko Stojanov

Komentari

  • Duca said More
    Драган Танаскоски wrote:
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju...
    1 dan ranije
  • Duca said More
    Sjajan čovek, o takvima treba pisati, a... 1 dan ranije
  • Siniša said More
    Laka pitanja. Mada, ni meni nije bilo... 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije