Svemirski teleskop Habl je načinio još jedan podvig i napravio predivnu fotografiju. Ovog puta je zavirio u samo srce čuvene magline Krab, poznate i pod oznakom M 1 u Mesijeovom katalogu.

Obično viđamo celu ovu maglinu, ali sada evo imamo prilike da vidimo i neke detalje iz samog njenog središta. Skroz desno, sjajna zvezdica je ona koja je i napravila čitavo ovo umetničko delo, neutronska zvezda, ostatak nekada velike, deset puta masivne zvezde od našeg Sunca..

Veća fotografija

A sedam vekova kasnije, 1758. godine, na tom istom mestu, francuski astronom Šarl Mesije, opremljen malim teleskopom, opazio je bledunjavu, prozračnu pegicu. U prvi mah mu se učinilo da vidi kometu, ali su naredna osmatranja pokazala da pegica miruje u mestu i da prema tome nije kometa. Da ga kometoliki objekti ubuduće ne bi ometali Mesije je počeo da ih popisuje i tako je nastao njegov danas čuveni Katalog maglina i zvezdanih jata. Pegica je u Katalogu dobila oznaku M1, ali je danas poznata i pod imenom maglina Kraba (ili Krab maglina) pošto nekim astronomima liči na raka. Zapravo, Lord Ros, irski astronom, ju je tako nazvao na osnovu crteža koji je nacrtao gledajući ovu maglinu teleskopom od 36 inča. Kasnije, kada je upotrebio jači teleskop (72 inča) shvatio je da maglina baš i ne liči na krabu, ali ime je ostalo.

Inače, za one koji žele da znaju više, da dodamo i to da je maglinu pre Mesijea detektovao engleski doktor, istraživač i astronom John Bevis, 1731.

Danas znamo da je Krab maglina ostatak supernove sa neutronskom zvezdom u svom središtu. Za astronome ona je snažan izvor X i gama zraka udaljen od nas 6,5 hiljada svetlosnih godina i koji se nalazi u sazvežđu Taurus ili Bik kako se kod nas zove to sazvežđe. U prečniku ima 11 svetlosnih godina, a širi se brzinom od 1500 kilometara u sekundi.

Za nas ostale Krab maglina je očaravajuća nebeska šara najvećeg umetnika - prirode.