Astronomija na mnogo načina koristi nauku o svetlosti. Izgradnjom teleskopa koji mogu da detektuju svetlost u svim svojim oblicima, od radio talasa na jednom kraju elektromagnetnog spektra do gama zraka na drugom, naučnici mogu bolje da razumeju procese u Univerzumu.

NASA-ina svemirska rendgenska opservatorija Chandra istražuje svemir u području visoko - energetskih X-zraka koji nastaju na temperatirama od nekoliko miliona stepeni. Takve temperature se razvijaju u zvezdama i galaksijama. Hvatanjem ovih zraka i upoređivanjem sa podacima dobijenim pomoću drugih vrsta svetlosti, naučnici mogu bolje da razumeju ova nebeska tela.

Ove slike nam putem svetlosti saopštavaju različite informacije o Univerzumu.

Mesier 51 (M51) ili Virlpul galaksija se nalazi oko 30 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje. Ova složena slika nastala je kombinacijom podataka sa rendgenskog teleskopa Čandre (purpurno), ultraljubičastim od strane opservatorije GALEKS (plavo), vidljive svetlosti ST Habla (zeleno) i infracrvene sa Spitzera (crveno ) .

SNR 0519-69.0 je ostatak masivne zvezde koja je eksplodirala u Velikom Magelanovom oblaku, satelitskoj galaksiji našeg Mlečnog put. Zagrejani gas do više miliona stepeni emituje X-zrake koje prima Čandra opservatorija (plavo). Obod oblaka (crveno) emituje vidljivu svetlost koju registruje svemirski teleskop Habl.

Detaljnije na: http://chandra.si.edu/photo/2015/iyl/more.html

SVE JE FIZIKA Miša Bracić