Neki delovi zvuče kao da čitamo antičke mitove a ne naučni uvid: " Od tih gasova, ugljenika, sumpora, amonijaka i drugih, iskuljalih iz vulkana, stvorena je rana atmosfera Zemlje. Zatim su počele kiše, silovite i neprestane.". Čini mi se da je skoro svaka druga imaginacija ravnopravna sa dobrim delom iznetog.
A varijanta sa životom koji je došao iz svemra je tek smuti pa prospi. Ne kažem da je nomoguće, nego snalaženje da ne objasnimo nastanak života.
Write comment (0 Comments)
Ako se dobro secam Ajnstajn dobio je Nobelovu nagradu za fotoelektricni efekat (a NE za TEORIJU relativnosti) a fotoelektricni efekat tretira svetlost kao korpuskula (a NE kao eletromagnetni talas) a svojstva korpuskule so dosta razlicita u poredzenju sa teorijom reltivnosti - zar to nije ironicno !?
Kako i da je - kako je jednostavno i lako da se kaze "... Svetlost se kreće brzinom od oko 300 hiljada kilometara u sekundi u odnosu na SVAKU tačku ..."
Write comment (1 Comment)
Kako prolazi vreme, sve je manji interval vremena u kome će se desiti ulazak u gušće slojeve atmosfere, i eventualni pad fragmenata letelice.
Potpuno je neosnovano licitiranje gde će "tačno" pasti, bar dok je greška u vremenu pada značajno veća perioda revolucije letelice oko Zemlje (koja je oko 1.5h).
Evo po današnjoj vesti: О ситуации с космическим аппаратом «Фобос-Грунт» http://www.federalspace.ru/main.php?id=2&nid=18559
vidi se da je najverovatnije vreme pada odloženo za jedan period revolucije. Još se vidi da je "statistički gledano" vreme za pad određeno sa greškom od +/- par revolucija. Znači, i dalje može da padne "bilo gde" (ispod ucrtanih projekcija orbita).
Write comment (0 Comments)
Misterija života fascinira a još više ljudska glupost koja jednom jedinom neopreznošću može da uništi sve što je priroda mukotrpno satkala.
Write comment (0 Comments)
Zasto niko ne postavi pitanje referentne tacke. Kad se kaze brzina svetlosti onda koja je referentna tacka? jel to izvor svetlosti odnosno korpuskule? Jel ta tacka miruje? - svakako da ne. Ona i te kako ima brzinu ako uzmete sunce ili centar galaksije kao referentna tacka. Po meni ovo je problem iz klasicne njutnove mehanike odnosno problem referentne tacke i te 60ns su posledica superponirane brzine u relativnom smislu izvora vs. destinacije
Write comment (0 Comments)
@FG
Da, i jas sam to primetio u izjavi Popovkina.
Nego evo jedna spekulacija da nas "...potseti na ta vremena...": U drugoj polovini sezdesetih soveti imalu su cesta misteriozna otkazivnanja kosmickih aparata, onda je na Apolo 13 eksplodirao eksterni rezervoar i posle toga misteriozna otkazivanja kod sovetskih aparata vise nije bilo
Write comment (0 Comments)
Clanak je cista glupost. Jednostavnom geometrijom je lako izracunati da je domet teleskopa oko 9000 kilometara na zemlji ako se uzmeu obzir visina na kojoj se nalazi a novi sad je na udaljenosti od oko 12 000. Druga stvar je da se teleskop nalazi jugo zapadno od novog sada a trg na slici je snimljen negde sa jugoistoga istoka.
Write comment (1 Comment)
Zahvaljujem se svim članovima astronomskog magazina koji objavljuju informacije o meteorskim rojevima. Ovim putem zamolio bih Vas da u budućnosti informacije, tj. najave, meteorskih rojeva objavite koji dan pre nego će doći do vrhunca. Verujem da ove stranice posvećuje značajan broj "samo ljubitelja" astronomije koji nisu toliko u toku sa aktuelnih nebeskim pojavama pa su objave tipa "danas za večeras" kasne za bilo kakvo organizovanje posmatranja.
Unapred zahvalni ljubitelji astronomije :)
Write comment (0 Comments)
