„Moć nauke“ kaže: „... nauka formuliše šta joj izgeda relativno realno, jedan mogući vid realnosti, ali ne tvrdi da naposredno opisuje realnost niti da zna šta je realnost.“ Vidiš sa ovim se u potpunosti slažem. Zadatak nauke je da tačno predvidi, a ne da opisuje samu realnost. Većina naučnika se slaže da je svrha nauke nije da objasni. A kako je svrha interpretacija da objasni tj. u ovom slučaju da neposredno opiše relanost ti dalje sam zaključuj. Citat koji si naveo direktno se kosi sa iznešenim objašnjenjima iz knjige Kakua jer on pokušava da interpretira tj. objasni. Inače su interpretacije više filozofija nego nauka same po sebi. Takođe, grešiš što se tiče epistemiologije. Ukoliko ne možemo da se dogovorimo oko minimalnih kriterijuma šta je istina onda je svaka nauka izlišna. A integralna teorija istine koju sam napomenuo nije neka puka filozofija koja varira od filozofa do filozofa nego postulat na kome počiva današnja nauka (i kvantna mehanika) i ona kao takva predstavlja uvod u formalnu logiku bez koje nauke i nema. Ti to jako olako preskačeš iako je to osnova celokupne nauke. Takođe, da ponovim ja ne tvrdim da je priroda determinisana, ali se ne slažem da je i nederminisana pogotovo na načine opisane u ovoj knjizi. Sve što pokušavam da kažem svo vreme stalo je u citat koji si sam ostavio. I upravi si što se tiče filozofije i fizike jer nakon Maxwella fizika izmiče vizuelizaciji i objašnjenju običnim jezikom, a matematički formalizam ne nosi sa sobom viši konceptualni sadržaj koji se može jezički izraziti. Imajući to uvidu bilo bi logično da iza korica Kakuove knjige zateknem gomilu više matematike koju ne razumem. Međutim, ipak zatičem pitku pričicu koja je mnogo bliža filozofiji nego fizici. I za sve one koji tvrde da je potpuno irelevantno šta se dešava sa objektom dok ga ne posmatramo tj. merimo (po fazonu mesec ne postoji kada ga niko ne gleda) da pitam jedno prosto pitanje: jel prestaje i gravitaciono dejstvo Meseca kada ga ne gledamo-merimo?