Vlajkony, o epistemoligiji je napisano hiljadu knjiga sa isto toliko shvatanja i tumačenja (zato i jeste napisano toliko knjiga) i mi bismo o njoj mogli doveka da raspravljamo bez ikakvog rezultata. Šta je epistemologija, šta je to saznanje, šta je realnost, da li je saznanje isključivo ljudska delatnost, da li drugi živi organizmi imaju svoja saznanja, kakvo je to matematičko, perceptivno, etičko, religiozno itd. saznanje – svaki epistemolog ima svoju teoriju. Sem toga epistemologija se suočava sa velikim problemom istine, a to je tek beskonačna i nerešiva tema. Koliko filozofa, toliko filozofija.
Zbog svega toga M. Mlađenović u svojoj sjajnoj knjizi „Moć nauke“ kaže: „... nauka formuliše šta joj izgeda relativno realno, jedan mogući vid realnosti, ali ne tvrdi da naposredno opisuje realnost niti da zna šta je realnost.“
Prema tome, takvim diskusijama se samo udaljavamo od teme i diskusija postaje sve besmislenija. Kakua ne možeš ti rečima i velikim izjavama pobiti (a ni filozofijom), već samo formulama i matematikom (bilo bi lepo da to uradiš jer bi verovatno dobio Nobelovu nagradu). Uostalom, Kaku na početku knjige navodi pedesetak najpoznaijih živih fizičara kojima se zahvaljuje na sugestijama, komentarima, savetima i idejama. Vajnberg, Lederman, Gel-Man, Gut, Dajson, Tajson, Dejvis i tako dalje svi su na ovaj ili onaj način bili uključeni u pisanje ove knjige. Sem toga Kaku u knjizi ne iznosi svoje teorije već knjigu zasniva na teorijama drugih kvatnih fizičara.
2) Primer s teorijom evolucije nisi shvatio kako sam želeo. Ja nisam govorio o sadržaju, već o vokabularu.
3) Tvoj stav o „realnosti“ jeste anropocentričan u tome što polaziš da je realno ono što se tebi (nama ljudima) čini da je realno, a ne šta realnost jeste.
Epistemologija
- Detalji
- Kategorija: Komentari
- Autor Aleksandar Zorkić