Svaka čast na iznetim činjenicama gde ima i nekih manjih propusta i netačnosti ali ovom prilikom ne želim da se osvrćem na njih jer nisu vredne toga. Ali osvrnuo bih se na nešto drugo što ste samo nagovestili i onda prešli na bespotrebno trošenje Vašeg dragocenog vremena u veoma uspešnom iznošenju anti-dokaza o 21.12.2012, o Planeti X ili Nibiru i uopšteno kada je reč o apokalipsi iz kosmosa. I ja sam pobornik toga da nam iz kosmosa u skorijoj pa i malo dužoj budućnosti ne preti nikakva opasnost koja bi na našu planetu zemlju izazvala apokalipsu. Ali isto tako nisam ni malo ubeđen da već sutra našu lepu planetu zemlju ne može zadesiti apokalipsa od samih nas. U samo jednoj kratkoj rečenici ste pomenuli mogućnost izbijanja nuklearnog rata koji eto može otpočeti (što me nebi iznenadilo ni najmanje) 21.12.2012 godine. Takođe, predviđeno je da se krajem 2012 godine završi jedan, po čovečanstvo, veoma opasan eksperiment o kojem se ovih dana mnogo priča u javnosti ali nekako ostaje u senci neke SF o 21.12.2012. E o tome ću malo opširnije da pišem ovde te bih Vas s toga zamolio da date i svoje stručne komentare na ovu temu i mogućoj apokalipsi od samih nas. Šta je CERN CERN je Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, koja je osnovana 1954. godine, a danas ga čini 20 evropskih zemalja članica koje ga zajednički finansiraju: Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Holandija, Norveška, Poljska, Slovačka, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. Deo sredstava stiže i iz zemalja koje nisu punopravni članovi, pa tako CERN okuplja 500 univerziteta iz celog sveta i više od 80 nacija. U njegovim laboratorijama zaposleno je 3000 ljudi najrazličitijih zanimanja, a pored njih u CERN-u periodično boravi 6500 gostujućih naučnika. Šta je LHC Veliki sudarač hadrona, LHC, najmoćniji je akcelerator na svetu i najveće superprovodno postrojenje napravljeno dosad. Obim LHC-a je 27 kilometara tunela koji je smešten 100 metara pod zemljom, a magneti su postavljeni na 24 kilometra tunela. U svakoj sekundi će se dogoditi 800 miliona sudara na LHC-u pri brzini od 280.000km/s, a u sudaru dva snopa protona ubrzanih na LHC-u oslobađaće se energija od 14 TeV. Čemu služi LHC Standardni model predviđa da se svet sastoji od 12 elementarnih čestica – od šest leptona i šest kvarkova. U leptone, pored miona i taona, spadaju elektroni, i tri njihova neutrina, dok kvarkovi grade sve hadrone, teške čestice kao što su protoni. Standardni model predviđa četiri interakcije: jaku, slabu, elektromagnetnu i gravitacionu, od kojih svaka ima svog prenosioca. Potvrđen u mnogim istraživanjima, ovaj model sadrži i neka suštinska pitanja koja nisu rešena, a koja će verovatno odgonetnuti LHC. Neka od najvažnijih su: - Da li postoji Higsov bozon, "prenosilac" gravitacione interakcije koji je bio nevidljiv na nižim energijama? - Da li su sve četiri interakcije bile ujedinjene u prvim trenucima posle Velikog praska, kad je Univerzum bio na temperaturi koja odgovara energiji koju LHC može da postigne? - Da li je tačna teorija supersimetrija? - Zašto svet nije načinjen od antimaterije, već od materije, iako je ona samo njena "refleksija?" CMS je skraćenica od Kompaktni mionski solenoid (Compact Muon Solenoid). Komora u koju je smešten nalazi se na rastojanju od 15 kilometara od ulaza u CERN, ispod pomenutog naselja Cessy. Ovaj detektor je u obliku cilindra dugog 21,5 metara čiji je prečnik 15 metara. Pošto ga je bilo nemoguće izgraditi odjednom pod zemljom, on je sastavljen od pet vertikalnih prstenova crveno-bele boje, od kojih je svaki težak 1500 tona i koji su jedan po jedan spušteni do kanala akceleratora. CMS je je verovatno najkomplikovaniji uređaj koji je čovek ikad napravio. U cilindričnim slojevima su razmešteni razni, međusobno obloženi detektorski sistemi – traker, ECAL, HCAL, solenoid, kao mionske komore sa magnetnom vezom. Ceo detektor radi u ogromnom polju od četiri Tesle, a osnovna ideja je da svaki od slojeva lovi određenu vrstu čestica koje nastaju u raspadu. Detektor je toliko masivan zbog mionskih komora na spoljnoj oblozi koje treba da uhvate ove izuzetno brze čestice. Jedan od glavnih ciljeva CMS-a je lov na Higsov bozon, koji je poznat i kao Božja čestica, a koji će potvrditi ili opovrgnuti ideju da je ceo svemir ispunjen Higsovim poljem koje "daje" masu svim telima. Pri raspadu jednog Higsa, po teoriji nastaju četiri miona. Kad sva četiri budu uočena pod zadanim uslovima među milijardu drugih događaja i istovremeno budu uhvaćena u CMS detektoru, to će biti dokaz da Higsov bozon postoji. Detektor ATLAS se nalazi sa suprotne strane akceleratora. Do njega se takođe stiže podzemnim liftom, ali se njegova konstrukcija, pa čak i boje znatno razlikuju. Po dimenzijama, ovo je najveći detektor na svetu, dug 46 i visok 25 metara. Njegova namena je vrlo slična – ATLAS je još jedan lovac na Higsov bozon. Postavlja se pitanje čemu dva slična detektora za jednu česticu. Osnovni koncept je da ova dva eksperimenta, CMS i ATLAS vode različite kolaboracije, kako bi jedna drugoj uzajamno potvrdile nalaze eksperimenta. Oba detektora su sagrađena odmah pošto bi se inače decenijama čekalo na neki novi instrument i na potvrdu rezultata zbog sredstava koja su potrebna.
Author: Gost

Komentari

  • Rapaic Rajko said More
    Zar to nije prevelika slucajnost, ista... 19 sati ranije
  • Oliver said More
    Ekvador, ne Ekvator! 3 dana ranije
  • muhamed muminovic said More
    Uvijek ste dobrodosli. 6 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Hm....ove godine nisam uspeo,...možda... Pre 1 nedelje
  • Julijana said More
    Hvala. Pre 1 nedelje

Foto...