Noću, na nebu pokrivenom zvezdama, moguće je zapaziti zanimljivu pojavu prolaska meteora ili, kako se to obično naziva, pojavu zvezde padalice. Tada neko, dok se trag te "zvezde" vidi, pomisli želju u nadi da će mu se ona ispuniti.

Lleonidi
Crveni meteor

Zvezde padalice ustvari predstavljaju nebeske pojave koje se dešavaju u zemljinoj atmosferi prilikom prolaska parčića kosmičke materije kroz nju. Pojava svetlog traga se zove meteor (od grčkog meteoron sto znači "vazdušna pojava"). U bezvazdušnom prostoru tela odreðene veličine i sastava, koja se ne mogu videti optičkim putem jer su suviše mala i koja kruže oko Sunca nazivaju se meteoroidi. Onog trenutka kada, krećući se oko Sunca, Zemlja preseče putanju meteoroida on ulazi u zemljinu atmosferu, sagoreva i pri tome emituje svetlost koju mi vidimo a pojavu nazivamo - meteor. Ako je meteoroidno telo bilo veliko te ako nije u potpunosti sagorelo u zemljinoj atmosferi, ono pada na Zemlju ostavljajući na njoj ožiljak u vidu kratera odreðene veličine. To telo koje padne na površinu Zemlje se naziva meteorit. Godišnje na nasu planetu padne oko 20 000 tona meteorskog materijala ali najvećim delom u vidu fine prašine koja se ne vidi golom okom.

leoidi1.gif (6605 bytes)
Sjajni meteor (bolid) koji pripada potoku Leonida snimljen iz Kalifornije 18. novembra 1995. godine u 11h45m22s UT

 

Da bi se lakse proučavali, meteori se dele po pripadnosti odreðenom meteorskom potoku ili roju. Meterski potok, sama reč kaže, predstavlja skupinu meteoroida, eliptičnog izgleda, koja kruži oko Sunca, a meteorski roj predstavlja zgusnutiji skup meteorskih tela koji se takoðe kreće oko naše zvezde. Kada Zemlja preseče neki potok ili roj onda se čini, zbog perspektive, kao da svi meteori dolaze iz jedne tačke na nebu. Tu tačku nazivamo radijant (od latinskog radiare sto znači "zračiti"). U zavisnosti od toga u kom sazvezðu (ili blizu koje zvezde nekog sazvežða) se nalazi radijant, meteorski potoci i rojevi dobijaju imena: Perseidi, Leonidi, Geminidi, eta-Akvaridi (u blizini zvezde eta u sazvežðu Vodolije), gama-Drakonidi i sl. Meteori koji ne pripadaju ni jednom potoku ili roju nazivaju se sporadici, a izuzetno sjajni meteori (nekad sjajniji i od punog Meseca) koji zaparaju nebo (neki se mogu videti i danju!) uz zaglušujuću buku se nazivaju bolidi.

Inače brzine meteora variraju od 11 km/s do 72 km/s u zavisnosti od njihovog kretanja u odnosu na Zemlju neposredno pred ulazak u njenu atmosferu. Vidljivi trag najvećeg broja meteora koji se lako mogu uočiti na noćnom nebu (to su meteoroidi veličine zrna graška koji sagorevanjem i jonizacijom okolne atmosfere stvore vidljivi trag više desetina pa i stotina puta veći nego što je prečnik prvobitnog tela) nastaje negde na 130 km od površine Zemlje, a trag mu prestaje negde na 70 km. Komete tj. "zvezde repatice" prilikom prolaska kroz sunčev sistem ostave deo svog materijala koji se kasnije grupiše u meteorske potoke ili rojeve pod uticajem gravitacije okolnih tela (planeta, Sunca,...). Dešava se da se kometa u potpunosti raspadne i tada se oformi potok koji sadrži puno meteorskog materijala tako da kada Zemlja proðe kroz njega posmatrači uočavaju da svake sekunde neki sjajni meteor zapara nebo.Ta pojava je veoma zanimljiva ali i retka. Meteorski materijal je, pored kometskog, i asteroidnog porekla a ima dokaza da neki meteoriti, naðeni na Zemlji, potiču sa Marsa! [Meteoriti sa Marsa]

 

leonidi2.gif (1762 bytes)

Kompilacija video snimaka meteora iz potoka Leonida. Snimak je nacinjen iz Nemacke u noci izmedju 17. i 18. novembra 1995. godine izmedju 23h45m i 01h30m UT. Video kamera je bila uperena ka sazvezdjima Blizanci i Orion, a imala je vidno polje od 60 stepeni.

 

Meteorski potoci
Meteorski
potok
Vreme
aktivnosti
Datum
maksimuma
Satna
Zenitna
Frekvencija
Koordinate radijanata
Geocentricna
brzina
(km/s)
RA DEC
Kvadrantidi 27. XII - 7.I 3. I 45-200 15h16m 50° 35
pi-Virginidi 13. II - 8. IV 3. III - 9. III 5 12h08m 30
Liridi 16. IV - 25.IV 21. IV 12-100 18h08m 33° 48
eta- Akvaridi 21. IV - 12. V 5. V 20-50 22h24m -1° 66
Sagitaridi 10. VI - 16.VI 11. VI 8 20h28m -35° 30
delta - Akvaridi (severni) 16. VII - 10. IX 13. VIII 10 22h56m 40
delta - Akvaridi (juzni) 14.VII -18. VIII 29. VII 20 22h36m -17° 40
alfa - Kaprikornidi 15. VII-11. IX 1. VIII 6-14 20h26m -8.3° 25
Perseidi 23. VII-22.VIII 12. VIII 80 3h08m 58° 61
Orionidi 15. X-29. X 21. X 20 6h20m 15° 66
Tauridi (severni) 12. X - 2. XII 4. XI-7. XI 7 3h36m 22° 26
Tauridi (juzni) 14. XI-20. XI 30. X-7. XI 7 3h32m 12° 30
Leonidi 14. XI-20. XI 17. XI 5-15 10h12m 22° 72
Geminidi 6. XII - 19. XII 13. XII 80-100 7h30m 32.6° 35
Ursidi 17. XII - 24. XII 22. XII 10-15 14h28m 76° 35-40
 

Meteorski rojevi

Meteorski roj Vreme aktivnosti
Datum
maksimuma
Satna Zenitna Frekvencija Koordinate radijanata
Geocentricna brzina
(km/s)
RA DEC
omega - Skorpidi 19. V-11. VII 3. VI -6. VI 7 16h12m -22° 25-30
Korvidi 25. VI-3. VII 27. VI 6 12h46m -19.2° ?
alfa - Aurigidi 25. VIII - 6. IX 30. VIII 9 5h40m 41° 69
Drakonidi (Djakobinidi) 6. X-10. X 9. X 0.05 17h28m 54° 23
alfa - Monocerotidi 13. XI - 2. XII 21. XI 100 7h16m -6° ?
(Autor prva dava, gornja, poglavlja je Milan Hajder)

Znaci

Danas znamo zasto zvezde "padaju", ali nekad davno dok je to jos bila tajna za sve smrtnike, covek je u toj pojavi video nesto simbolicno, neku nebesku, ili bozju poruku. Sve ima svoj uzrok i posledicu i cinilo se sasvim besmisleno da se nesto tako upadljivo kao sto je zvezda padalica najednom dogodi bez nekog narocitog razloga. U zvezdama padalicama trazeni su skriveni znaci.

Verovanja u selima na podrucju valjevskih planina
    Kada se vidi meteor ne treba reci da zvezda pada, jer ce u protivnom biti uhvacen i ubijen neki vojnik koji je u bekstvu. Zato se kaze: “Bezi druze za goru!”. Negde se veruje da meteor znaci da je neko pobegao iz ropstva ili zatvora, i da zato ne treba reci da se videla zvezda koja pada. Postoji i verovanje da ce ako se kaze da je zvezda pala, biti uhvacen neko ko je kriv. Sva ova verovanja se mogu povezati sa cestim ratovima koje je u istoriji imao narod ovih krajeva.
    Veruje se, takodje, kada se vidi zvezda kako pada, da se to jure neka dvojica da se potuku. Da bi se onaj koji bezi sakrio, odnosno da se nebi potukli, kaze se: “Za grm, druze!”.
    Kada se vidi meteor, to moze znaciti da je neko umro i da njegova zvezda pada. Ni u ovom slucju se ne govori da je zvezda pala.
    Neka verovanja kazu da je meteor zmaj koji je uzleteo, pa nestao (verovatno vezano za bolide) ili da zvezde beze.
    Na mestu gde padne zvezda padalica smatra se da ima zlata.

Etnoastronomska istrazivanja Astronomske grupe "VMM"
Narodna verovanja o astronomskim pojavama

Tamo gde se verovalo da svaki covek ima svoju zvezdu pojava meteora je bila znak smrti. Umire onaj cija zvezda pada. Ili se to njegova dusa penje na nebo. U to veruju Srbi, ali i neki drugi narodi. Kod Srba se jos verovalo da padalica znaci da je neko utekao iz zatocenistva, i da o tome ne treba pricati jer ce inace begunac biti uhvacen. Najpoznatije verovanje je da ce se ispuniti zelja zamisljena u trenutku kad nebom projuri zvezda. Medjutim, kod vecine naroda zvezda padalica ipak pretskazuje neku nesrecu, cesto smrt ili rat.

A postoje i druga verovanja. Po Vergiliju padalice najavljuju vetrove, a Seneka kaze da velik broj padalica znaci dolazak bure.

Bolidi su takodje lose znamenje. Zato su se Zadrani 6. januara 1388. preplasili kad su videli bolid. Bila je noc, stoji u jednom zapisu, kad se sa neba odjednom spustio vatreni stub, a mnoge zvezde padahu. Neki mornari u strahu, pobegose na suvo.

Bolid se video i u Decanima 17. oktobra 1794. ".... oganj iznad crkve od istoka ka zapadu kao veliki snop idjase".

Neki narodi, pa i Srbi, u bolidima vide zmajeve. Bolid ostavlja trag, varnici i tutnji, a tako narod zamislja i zmaja koji ima rep, bljuje vatru i rice. Kad u nekoj narodnoj pesmi ili prici sretnete zmaja setite se ovog. Mozda je to neki davni svedok samo opevao bolid.


Vise o verovanjima mozete naci u knjizi: "Otkrivanje vasione" - Nenad Dj Jankovic, BG,

Izucavanje meteora

Danas je lako, ako vas zanima sta su to meteori odete na Internet, na primer na adresu www.astronomija.co.rs, i procitate. Ali u staro vreme nije bilo tako. U staro vreme niko zapravo i nije znao sta su to meteori, a nije ni mogao znati. Astronomija je bila tek u zacetku i predstojala su joj mnoga i duga lutanja.

Heleni su u meteorima videli igracke malog Zevsa. Kad se bace u vis one ostavljaju svetao trag. Kod nekih naroda veruje se da su meteori zvezde, prave zvezde koje se premestaju po nebu ili padaju na Zemlju. Nekada ih s neba otkida vetar, jer, smatralo se, nebo stoji dosta nisko nad zemljom.

Ali Seneka logicno zakljucuje: ako bi ovo bilo tacno nebo bi vec odavno bilo bez zvezda. Svake noci mogu se videti meteori, ali opet sledece noci sve su zvezde na svojim mestima. Seneka se ne slaze ni sa misljenjem da su padalice otkinuti delovi zvezda, jer tada bi zvezde vremenom gubile svoj sjaj - a iz iskustva znamo da to nije tacno. 

Vro ubedljivo! Ali pitanje meteora time ipak nije bilo reseno. Neki su pretpostavili postojanje nekih tamnih tela u vasioni koja se vide tek pri padu. Epikur je opet mislio da su padalice nesto poput munje, mada ni munja u to vreme nije bila razjasnjena. Govorilo se i o nekakvom ognju koji brzo juri kroz prostor.

 

Sve u svemu pitanje prirode meteora ostalo je nerazjasnjeno u starom veku. Jedni su bili misljenja da su padalice nebeska tela koja se krecu oko Zemlje i padaju kad iz nekog razloga to kretanje prestane. Drugi su opet u padalicama vedeli oganj gasova i isparenja. Po Aristotelu sa zemlje se dizu razna isparenja, hladna, vlazna, suva, zapaljiva. Gore u visini od udara ili od suncevih zraka ona se zapale.

U srednjem veku nije se dalje otislo. Meteori su i dalje bili misterija i samo su se radjale nove verzije starih tumacenja. Neki smatraju da se zapravo pale samo delovi isparenja, pa cim se taj deo zapali on se odmalh i ugasi, a upali se drugi deo te se stvara iluzija kako meteor leti.

Rodzer Bekon medjutim smatra da su zvezde padalice mala tela koja upadaju u nasu atmosferu i zapale se usled velike svoje brzine. Pored tolikih raznih ideja i tumacenja Bekon verovatno ni sam nije znao koliko je zapravo tacno pogodio sta se to desava na nebu. Jer tri veka posle njega Kepler ce jos smatrati da su zvezde padalice samo zapaljena isparenja.

 

1751. kod Hrascine su sa neba pala dva kamena. Krcelic, hrvatski istoricar, taj dogadjaj objasnjava ovako. Kugle su, kaze Krcelic, nastale iz rudnoga gorja brda Ivanscice, gde ima zeleza; povucene u vazduh delovanjem Sunca, tamo se stisnuse u jednu smesu, koja je zbog tezine pala. Tako je, prema nauci filosofa - zavrsava Krcelic - ta pojava nastala uslijed privlacne snage Sunca i nije nikakvo cudo, nego potpuno prirodna stvar. [Iz knjige "Otkrivanje vasione", Nenada Dj. Jankovica BG 1996.]

Pored zvezda padalica i kamenje koje pada sa neba bilo je takodje misterija. Prvi meteorit za koji se zna pao je u Kinu 644. godine pre nove ere. A u XVII i XVIII veku jos uvek preovladava misljenje da meteoriti nastaju u atmosferi skupljanjem cestica neke materije. Medjutim, postoje i druge teorije. Tako Ricoli misli da su meteoriti kamenje koje je palo sa Meseca. Ovo misljenje prihvatise i neki drugi astronomi. Neki su pretpostavili da to kamenje sa Meseca izbacuju vulkani.

A 1798. dva nemacka studenta, Brandes i Benzenberg, posmatrajuci jedan meteorski pljusak sa razlicitih udaljenih mesta izracunali su da se meteori pojavljuju na visini od oko 80 km. To je visina koja jasno govori da zvezde padalice nisu zemaljskog porekla vec da dolaze iz vasione.

Misterija meteora i meteorita pocela je da se rasvetljava polovinom proslog veka zahvaljujuci dramaticnoj sudbini jedne komete. Bila je to Biela kometa koju je francuski astronom Montenj prvi put opazio 1772. Pola veka kasnije (1826) ponovo ju je otkrio Biela i tada je utvrdjena njena perioda od 6,6 godina. Dakle, trebalo je to da bude nas cest posetilac na koji mnogo i ne bismo obracali paznju, ali 1846. ova kometa se raspala na dva dela koja su letela jedan pored drugog kao dve komete. Sest godina kasnije udvojena kometa je ponovo stigla, ali je rastojanje izmedju dva dela iznosilo oko 2,5 miliona kilometara. Zbog polozaja Sunca 1859. kometa nije mogla da se vidi i zato su astronomi sa nestrpljenjem ocekivali sledecu posetu ove komete. Medjutim 1865. kometa se nije opazila na nebu. Ni 1872. nije opazena iako je jedno jezgro moralo prici vrlo blizu Zemlje. Ali - ovo je vazno - te 1872. 27. novembra dogodio se neobicno snazan meteorski pljusak.

Kasnije je utvrdjeno da je kometa ipak prosla blizu Zemlje samo mesec i po dana ranije i bilo je logicno pretpostaviti da meteori od 27. novembra poticu od raspadnutih delova te komete.

Pa i ranije je opazeno da se meteori javljaju uglavnom u grupama i da se cini kako oni svi izviru iz jedne tacke na nebu. Ako u mislima produzite unazad tragove meteora za vreme jednog njihovog pljuska videcete i sami da svi oni imaju gotovo isto polaziste. Ta tacka iz koje dolaze meteori zove se radijant. Svaki pljusak ima svoj radijant, a prema sazvezdju u kome on lezi i pljusak dobija ime. Radijant za meteore koji poticu od Biela komete nalazi se u Andromedi, pa se tako i taj meteorski pljusak zove Andromeidi.

Sledeca otkrica prirode meteora su vezana dobrim delom za Leonide, a o tome citajte u: Leonidi kroz istoriju

 

Zanimljivosti

  • Jos pocetkom XVIII veka naucnici su smatrali da su pojave meteora posledice velikih vulkanskih erupcija koje su izbacile kamenje na veliku visinu ili da nastaju od kamenja izbacenog u atmosferu nakon udara groma.

  • Sveti kamen svih muslimana Caba (Kaaba) je deo jednog velikog meteorita, a takodje se isto smatra i za kamen koji se nekada nalazio u jednom grckom svetilistu - Artemidinom hramu u gradu Efesu (mala Azija).

  • Milijarde meteoroida dnevno udju u zemljinu atmosferu - i to su samo oni koji se vide nocu golim okom.

  • Po jednom istrazivanju na povrsinu zemlje koju ogranicava kvadrat stranice 90 kilometara u proseku padne jedan meteorit godisnje.

  • Meteor cetvrte prividne velicine moze teziti samo 0.02 grama i moze imati precnik od samo dva milimetra; meteor nulte prividne velicine obicno tezi jedan gram (sto je brojna vrednost prividne velicine nekog nebeskog tela manja, to telo je sjajnije).

  • Meteoroid manji od 0,1 mm je suvise mali da bi izazvao svetlosni efekat.

  • Meteoroidima, koji pripadaju potoku Geminida, treba u proseku 1.5 do 1.65 godina da obidju oko Sunca; Smatra se da Geminidi poticu od komete koja je posetila suncev sistem pre 15000 godina.

  • Najjaca meteorska oluja dogodila se nocu izmedju 16. i 17. novembra 1966. a bila je vidljiva u zapadnim delovima  Sjedinjenih Drzava. Tada je zabelezeno 60 000 meteora za 40 minuta (po nekim procenama 144 000 meteora za jedan sat). Ova oluja, inace deo godisnjeg meteorskog pljuska Leonida, trajala je vise od sata.

  • Maksimalna brzina meteoroida koji ulazi u nasu atmosferu je oko 72 kilometara u sekundi.


Komentari   

BADA
0 #1 BADA 15-11-2010 16:41
VOLELA BI DA VIDIM TO KAKO PADAJU TI METEORITI ODNOSNO ZVEZDE PADALICE VEOMA JE ZANIMLIVO I ZASTO DA NEPADNE USVAKI GRAD ILI DRZAVU PO JEDAN METEORIT ILI MOZDA KAD JA SPAVAM ONI PADAJU NA HILADAMA ALI NIJE SIGURNO..
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži