Verovanja

Pojava komete na nebu je los znak. Jer kometa najavljuje kugu, rat, smrt, propast kraljeva i drzava, poraz u ratu. Godine 1517. jedna kometa je najavila unistenje astecke civilizacije koja je usledila cetiri godine kasnije.

Mnogo pre toga jedna kometa je bila vesnik Cezareve pogibije. A Velika kometa iz 1811. pretskazala je poraz Napoleona u ratu sa Rusima. Ova kometa se pominje u romanu Rat i mir, ali je za Pjera Bezuhova ona imala sasvim drugo znacenje. Cinjenica je medjutim da je sledece godine izuzetno dobro rodilo grozdje. A Napoleon je zaista bio porazen.

A 1910. mnoge je zahatila panika jer je te godine Zemlja prolazila kroz rep Halejeve komete. Vise godina pre toga utvrdjeno je u repovima kometa prisustvo cijana i mnogi su se spremali za sudnji dan.

Kod nas  I kod nas je kometa najavljivala nesrecu, cesto rat. Ko je umeo da "cita" komete znao je s kojim susedom cemo ratovati. O tome je govorio smer repa komete. A duzi rep je znacio da ce i rat biti duzi.

Ponekad je kameta najavljivala opasnost za vladara pa se govorilo da je jedna kometa oznacila i smrt kneza Milosa. A u jednom zapisu stoji da je kometa iz 1456. donela kugu. Bila je to inace Halejeva kometa.

Medjutim neki kod nas smatrahu da je pojava komete dobar znak za Srbiju. Drugi su se slagali sa tim, ali samo ako se kometa javila na istoku.

Kod nas se inace u narodu kometa zove repata zvezda ili samo repatica, zatim zastavusa i barjaktarusa. Rec kometa je grckog porekla u znacenju "kosmata zvezda" posto su Helenima cinilo da je rep komete zapravo kosa. Doduse, Vaviloncima je rep licio vise na bradu.

A krajem XVI veka pojavilo se u svetu ucenje po kome su komete ljudski gresi zgusnuti u oblak gustog dima. Kod nas se u staro vreme opet govorilo da su komete nesrecne majke koje su izgubile svoju decu pa lutaju nebom sa, od zalosti, raspustenom kosom.

Po nesto naucnijem misljenju komete su vlazna isparenja koja postaju zapaljiva "kad na velikoj visini dodju u dodir sa ognjem".

Kometa -  šta je to?

Sta je kometa? Astronomi vole da kazu: prljava ledena grudva koja krstari Suncevim sistemom. Grudva je velika je svega nekoliko kilometara u precniku, komstruktura2a sacinjena je od vodenog leda, nesto ugljen dioksida, metana i amonijaka, te od prasine i stenovitih cestica. Kada se priblizi Suncu, pod uticajem solarnog zracenja grudva, ili strucnije nukleus, delimicno isparava stvarajuci komu, bljestavu sferu gasa. Koma moze da ima i milion kilometara u precniku.

Osmatranje ultravioletnog podrucja spektra pokazuju da je kometa okruzena velikim oblakom vodonika vise miliona kilometara u precniku. Vodonik dolazi od molekula vode koji se raspadaju pod dejstvom solarne radijacije.komdvarepa

Pod uticajem solarnog zracenja prasina i gas u mlazu napustaju komu i formiraju jedan ili vise repova. Postoje dva osnovna tipa repova. Jedan cine cestice prasine i on je zuckaste boje jer reflektuje svetlost Sunca. Duzina prasinastih repova se meri desetinama miliona kilometara.

Drugi tip je gradjen od jonizovanih atoma, zraci plavicastu svetlost i duzi je od prasinastih repova. Dostize i sto miliona kilometara.

Postoje indicije i o trecoj vrsti repova koji su gradjeni od neutralnih atoma natrijuma.

komerepRepovi komete su gradjeni od toliko razredjenog materijala da ga Suncevo zracenje prosto oduva. Zbog toga se oni javljaju samo kada se kometa priblizi Suncu i uvek su oktrenuti nasuprot Suncu.

Pri svakom prolazu pored Sunca komete putem svojih repova gube deo svog matarijala. Medjutim repovi kometa su toliko razredjeni da svega jedan petstoti deo mase nukleusa ode u prostor.

Vremenom komete se ipak "trose" i raspadaju pa seju za sobom svoje ostatke. Od vecih cestica prasine nastaju meteorske struje.

Vrste i poreklo

Vrste

U poredjenju sa planetnim putanjama koje su gotovo kruzne orbite kometa su veoma izduzene, tj. ekscentricitet njihovih ptunja je velik. Ali i medju njima ima razlike.

Neke kometa obidju svoju putanju u relativno kratkom periodu – jednom ili vise puta u 200 godina. Po kosmickim merilima one se u kratim intervalima pojavljuju na nasem nebu pa ih zovemo kratkoperiodicne komete. U odnosu na ravan ekliptike njihove orbite imaju nagib do 30°.

Drugu vrstu cine dugoperiodicne komete. Njihove putanje su toliko izduzene da kometi treba i vise hiljada godina da ih obidju. Ove putanje zauzimaju razlicite nagibe prema ravni ekliptike.

Odakle dolazekomkuiper

Nije sasvim jasno poreklo kometa. Po jednoj teoriji na nekih 50 000 astronomskih jedinica od Sunca Suncev sistem je obavijen Ortovim oblakom u kome se nalazi nekoliko triliona kometa cija ukupna masa je uporediva sa masom Zemlje. Taj oblak je izvor nekih kometa koje povremeno vidimo na nasem nebu. Smatra se da su prve komete nasatle mnogo blize Suncu, od preostalog materijala nakon formiranja planetarnog sistema i to na krajnjoj granici spoljasnjih planeta, ali su zatim odbacene na mnogo vece rastojanje.

Drugi izvor kometa je cini se Kajperov pojas koji se nalazi nesto iza Neptunove orbite. To je prstenast pojas malih ledenih tela koje zauzimaju prostor u ravni solarnog sistema. Ovaj prsten se prostine na 30 do 150 AJ od Sunca i cini se da je izvor karatkoperiodicnih kometa. Na ove komete je, naime, snazno uticala gravitacija planete Jupitera i zarobila ih je na njihovom sadasnjem mestu. 

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook