Kraj septembra, kasni sumrak i prve zvezde. Seoce Kamenica, Gornji Visok, Stara planina. Svega 11 stanovnika. Dobro se poznajemo, prijatni ljudi žive ovde. Samo je dvoje mladje od mene, Ivan i Toma, neotkriveni talenti za astronomiju. Znaju dosta o sazvežđjima, planetama i za njih ne postoje više zvezde padalice već samo meteori. Često mi prave društvo prilikom snimanja ili posmatranja. Pitaju i razmišljaju analitički o zvezdama da se neko ko misli da dosta zna o tome ponekad nađe na mukama…

Standardna oprema: Montaža Vixen DX, refraktor 800/8, katadioptik 500/5,6 teleobjektiv 200/2,8, objektivi 85/1,8, 35/2, 20/3,5, 8/3,5, par filtera, reduktor/korektor 0.7x, Barlow 1.6x, DSLR.   Na istoku lažna zora: još malo pa eto “tročetvrtinskog” Meseca! Znao sam da ću imati tu sreću da bude na nebu baš kada ne treba !… Lumicon 2” filter DS će delimično pomoći.

Izuzetno prozračno nebo, Mlečni put u inat Mesecu dobija na sjajnosti kontrola montaže, parametara na fotoaparatu i fokus na Vegi.

Nebo se već osulo zvezdama. Područje Labuda, između Sadra i Albirea. Tamna materija, emisione magline, NGC6888.

Kontrast plavobelom džinu, Denebu (desno na fotografiji) je emisiona maglina NGC7000 kojoj društvo pravi nebeski Pelikan, IC5067,70. Preko njega prolazi galaktički ekvator, tačnije, pored zvezde 56 Cyg.

Ivan i Toma, posmatraju Labud i odaju počast onome ko je izmislio takvo ime. Počinjem priču o supernovama jer na kraju jednog krila Labuda je svedok jednog takvog događaja: maglina Cirus, (NGC6960,92,95) nastala titanskom eksplozijom zvezde pre 15.000 godina.

Oval Andromedine magline je sasvim lepo vidljiv golim okom. To će biti poslednja fotografija za večeras, uskoro će nebo početi da bledi pred nastupajućim Mesecom.

A onda je Ivan oprezno započeo temu o vanzemaljcima… Vidim šta me čeka u sledeća dva časa…

***

Sveže jutro, 26. septembar (temperatura +2°C), pokoji oblak, a na jutarnjim vestima slušam prognozu (sic!) i pripremam bicikle za vožnju do sela Slavinje udaljenog šest kilometara. Supruga Zora nikako da izađe na kraj sa menjačem brzina, držim jedno te isto predavanje o tome već treći put. Usput, ona se žali što već par dana nije skajpovala sa sinovima. A meni lepo: nema TV, Interneta, a mobilni: malo ima prijema, pa malo nema. Milina. Raspoloženje nam kvare teški kamioni šumokradica kojima lokalni politikanti dozvoljavaju da bestidno uništavaju najveće blago Gornjeg Visoka.

Osam časova uveče. Sumnjiva izmaglica na severozapadu, usmeravam katadioptik ka dobroznanom dvostrukom jatu (h+c) na granici sazvežđa Perseja i Kasiopeje.

Nema mojih sinoćnih sagovornika. Verovatno zbog nekog posla. Ljudi se ovde uveliko pripremaju za zimu. Pojavili se i vukovi u blizini… valjda se i oni pripremaju za ledene dane.

Svetlost M33 iz lokalnog jata galaksija pada na senzor DSLR-a. Baš se ova galaksija lepo postavila – anfas, što bi se reklo.

Predznak zime, bar za mene su Plejade. A nekako su u kontekstu fotografije dole…

Evo te fotografije :

Moj hobi broj dva je paleontologija, istraživanje i klasifikacija fosila. Ovog puta sam pronašao lep primerak amonita, kraj srednje Krede. I povezao ga sa M45. Naime, njih dvoje su vršnjaci.

Dok je ovaj glavonožac sekao vodu mezozojskog mora pre 80 miliona godina, u isto vreme se upalila nuklearna vatra koja je stvorila zvezde Plejada.

P.S. Kada mi je već toliko dosađivao i onemogućavao fotografiju dubokog neba, pa evo i njega. To je ovaj dole.