Objavljujemo dva članka o fotografisanju tranzita Venere. Članci su pisani uoči prethodnog tranzita Venere (2004.) a ovde su delimično izmenjeni.

sunce-venera

Atestiran zaštitni filter je neophodan, bez obzira da li samo posmatramo ili i snimamo. I bez obzira na koji način i čime snimamo, jer treba zaštiti i opremu, a ne samo oko


PRIPREMA

Filteri

TV2012-logoBez obzira što najveći broj svih nas ima nekih iskustava sa posmatranjem i snimanjem fenomena vezanih za Sunce, za one koji se prvi put susreću sa time, napomenuću da se u takve stvari ne treba upuštati bez adekvatnog zaštitnog sredstva. Ne, nije reč o kremama za kožu, mada će i one mogu dobro doći, već o pouzdanim i proverenim filterima pravljenim specijalno za posmatranje i fotografisanje, ili samo fotografisanje, Sunca. Napominjem da nijedan fotografski filter nije namenjen niti je dovoljan za ovu priliku, osim onog sa oznakom ND 400 (četrsto, ne 4.00), i to samo za fotografisanje. Astronomski filteri za Sunce se mogu podeliti u dve osnovne grupe: posmatranje i snimanje u vidljivoj svetlosti ili isto to u delovima spektra (ovi drugi su jaaako skupe igračke). Oni prvi (vidljivi spektar, ili bela svetlost), se opet, mogu podeliti u dve skupine: oni na staklenoj podlozi, i oni na Mylar (Majlar) ili Baader astrosolar foliji. U oba slučaja se radi o parama metala nanetim u vakuum komori na staklo ili osnovnu, prozirnu, foliju, i sve to atestirano na zaštitu oka (vizuelni) ili samo opreme (filteri namenjeni snimanju); to se u suštini svodi na što bolje blokiranje infracrvenog i ultraljubičastog dela spektra, koji termohemijski deluju na očno dno, kao i na smanjenu propustljivost vidljivog dela spektra. Solarni filteri namenjeni posmatranju i fotografisanju nose oznaku ND 5.0, a oni samo za snimanje ND 4.0 (Mylar) ili ND 3.8 (Baader). Potonji imaju manju gustinu (veću prozirnost), kako bi se uz upotrebu filmova niže osetljivosti (sitnije zrno, širi dijapazon registrovanih tonova uz bolji kontrast, te registrovanje finijih detalja na Sunčevoj površini), moglo raditi kraćim ekspozicijama (i do 1/500), čime se umanjuje uticaj treperanja atmosfere, a smanjuje i rizik od potresanja instrumenta. Važna je napomena da se svi filteri za Sunce stavljaju ISPRED OBJEKTIVA, a nikako na okular, jer se u položaju na okularu nalaze u samoj žiži objektiva ili veoma blizu nje, što podrazumeva i preterano zagrevanje, a što opet može dovesti do njihovog iznenadnog prskanja ili topljenja, već u zavisnosti od toga koji se filter koristi. (Bez obzira što će vam se mnogi posmatrači zaklinjati da tako rade godinama, uvek postoli onaj «prvi put», a posledice mogu biti i trajni gubitak vida na to oko.) Znači, da rezimiramo: atestiran zaštitni filter je neophodan, bez obzira da li samo posmatramo ili i snimamo. I bez obzira na koji način i čime snimamo, jer treba zaštiti i opremu, a ne samo oko.

Filteri namenjeni samo fotografisanju se u kombinaciji sa odgovarajućim -komplementarnim ND filterom na okularu mogu koristiti i za posmatranje (ponuda u programu firme BaaderPlanetarium, proizvođača Astrosolar folije), mada nisam siguran u ekonomsku opravdanost ovakve kombinacije: za približnu cenu komplementarnog ND filtera se može dokupiti i folija za posmatranje A4 formata.

Okolina

Kako bi se smanjio broj faktora koji mogu da nam umanje kvalitet snimaka, važno je da između nas i dela horizonta iznad kojeg se prividno kreće Sunce tokom tranzita, bude što manje objekata koji isijavanjem toplote koju su primili od Sunca izazivaju treperenje vazduha, a to su pre svega objekti od kamena, asfalta, metala, znači razne građevine, putevi, kamenjari, željezničke šine, mostovi, pa i gola zemlja. Ili bar da takvi objekti budu što udaljeniji od nas. Najbolje su zelene površine, jer se zelenilo najmanje zagreva, (ko je još opekao stopala hodajući leti bos po travi? ...A po pesku?).

Okidači i ostalo

Što se tiče potresanja opreme, osim čvrste i stabilne podloge, mirnog vremena i korišćenja žičanog okidača (kada se koriste «klasični» fotoaparati) u prednosti su foto aparati (pričam o tzv. refleksnim aparatima) kod kojih se, na ovaj ili onaj način, pre samog okidanja može malo ranije podići ogledalo, čime se isključuje jedan od uzroka nepotrebnih vibracija. Drugi uzroci se mogu eliminisati uključivanjem samookidača («selftimer» ili «autoknips», a služi da i sami sebe slikamo sa pristojnog rastojanja) pre svakog snimka, bez obzira da li se koristi već pomenuti žičani okidač, jer se preko njegove dosta krute sajle mogu na opremu preneti i pokreti ruke. Upotreba samookidača je jako zgodna i kod digitalnih aparata.

Pravilnim postavljanjem zaštitnog filtera, tj. na objektiv, već smo izbegli još jedan faktor koji bi mogao da nam kvari sliku, a to je prekomerno zagrevanje unutrašnjosti teleskopa, što uzrokuje turbulentne struje vazduha u samom tubusu, kao i širenje mehaničkih delova teleskopa (tu spadaju i stakla objektiva i okulara), što uzrokuje skokovite promene oštrine. Međutim, do takvog zagrevanja može doći i izlaganjem tubusa spoljašnjem dejstvu Sunčeve svetlosti, mada je takvo zagrevanje mnogo manje, jer Sunčevi zraci snimanja ili posmatranja na njega padaju pod oštrim uglom (slično kao zimi na Zemljinu površinu), a i tubusi su najčešće bele boje.

Za snimanje nam nije neophodan teleskop. Ako imate digitalni fotoaparat ili video kameru, ispred objektiva se (snimanje u tzv. afokalnoj projekciji) može umesto teleskopa postaviti neki durbin ili dvogled. Dodatno uvećanje se postiže zumiranjem kamere. Filter se, naravno, postavlja na objektiv durbina, a ne kamere. I običan teleobjektiv može da postane durbin ako mu se doda okular, te kao takav posluži za snimanje digitalnim aparatima. Svakako, za sva ova snimanja je osim svega ovoga (filter, durbin, aparat ili video kamera), neophodan stativ sposoban da nosi sve to. Prilikom snimanja kroz dvogled, onaj deo kroz koji se ne snima, može, u projekciji Sunca na beli papir, i bez filtera da posluži kao tražilac, kao i za praćenje toka tranzita od strane radoznale publike.

Treba voditi računa i o tome kako orijentisanu sliku nam daje optički sistem koji koristimo, kako nas pojavljivanje Venere na drugom kraju Sunčevog diska ne bi propustili da snimimo prvi kontakt. Ovo se pogotovo lako može desiti ako radimo sa velikim uvećanjem, pa snimamo samo onaj deo diska Sunca na kome očekujemo pojavljivanje Venere. Video snimatelji koji snimaju ceo disk Sunca su u prednosti, jer će uključiti kamere nešto ranije pa neće ništa propustiti.

Ako se snima fotoaparatom u što pravilnijim intervalima, moguće je naknadno napraviti i animaciju celog događaja, a ako su intervali između pojedinih snimaka kraći, ceo prelaz Venere preko Sunca teći će lepše.

Ovo su samo neki od saveta i ideja, koji će vas, nadam se, inspirisati. Pustite mašti na volju, možda ćete se setiti i vi nečeg interesantnog. Samo nemojte zaboraviti da ponesete dovoljno memorije za snimanje, kao i dovoljno sveže napunjenih akumulatora za rad aparata.

Pa sretno u radu, i pošaljite nam svoje snimke. Da, ne zaboravite da podesite svoje časovnike...

***

FILTERI


Fotografski filteri sa oznakama ND2.0, ND4.0 i ND8.0 (najčešči ND u foto praksi) skoro trenutno, pogotovo na teleskopu, dovode do TRAJNOG ostečenja vida, za razliku od astronomskog 5.0ND.

Za posmatranje i fotografisanje u vidljivoj svetlosti svega što je vezano za Sunce, pa i tranzita Venere, koriste se specijalni filteri, koji mogu biti ili u obliku folija koje liče, ali nisu, na alu-foliju, ili stakleni. Folije su ili Mylar, ili BaaderAstrosolar.

I folije i stakleni filteri se prave u dve gustine, a naparavanjem u vakuum komorama metalnih para (zato liče ili na ogledala - stakleni, ili na alu-foliju): foto-vizuelni, koji imaju oznaku 5.0ND, ili SAMO fotografski, koji, osim kod Baaderovih, nose oznaku gustine 4.0ND. Baaderovi fotografski su nešto propustniji, i nose oznaku 3.8ND. Važno je napomenuti da ove oznake NEMAJU VEZE SA OZNAKAMA GUSTINE KOD KLASIČNIH FOTOGRAFSKIH ND-filtera, gde se SAMO ZA FOTOGRAFISANJE Sunca mogu koristiti tek filteri sa oznakom ND400 (četrsto, ne četiri-tačka-dve nule). Ovo je vrlo važno jer fotografski filteri sa oznakama ND2.0, ND4.0 i ND8.0 (najčešči ND u foto praksi) skoro trenutno, pogotovo na teleskopu, dovode do TRAJNOG ostečenja vida, za razliku od astronomskog 5.0ND. Isto tako je važno da foto-filteri za Sunce 4.0ND i 3.8ND nisu namenjeni za direktno posmatranje Sunca, premda su gušći = manje propustni od fotografskih ND2.0, 4.0 ili 8.0, a rekao bih i ND400. Može se samo kratkotrajno (što kraće) gledati kroz tražilac refleksnih (SLR) fotoaparata. Sa TFT/LCD monitora digitalnih fotoaparata ne preti opasnost, ali zarad bezbednosti samog čipa u takvom fotoaparatu, adekvatan filter na objektivu teleskopa je neophodan. Filter je na objektivu digitalnog fotoaparata neophodan cak i kada se snima bez teleskopa.

VAŽNO je da se svi filteri stavljaju ISPRED OBJEKTIVA, a nikako na okular, pošto su tamo ili u samom fokusu, ili u njegovoj blizini. To vrlo lako može prouzrokovati njihovo iznenadno pucanje, čime zaštita prestaje, a dok posmatrač odreaguje - može biti kasno... Takođe ih ne treba postavljati NI IZA OKULARA. Na žalost, mnogi proizvođači još uvek, posebno kod jeftinih, početničkih, teleskopa u kompletu daju upravo filtere za posmatranje Sunca koji se stavljaju na okular. Mnogi posmatrači se hvale da godinama bezbedno koriste upravo takav način posmatranja, ali uvek postoji ono: "prvi put" (i otrovne gljive su jestive - ali samo jedanput).

Sunce se bezbedno, i bez opasnosti (a tada i samo tako), bez ikakvih filtera može gledati dok traje totalitet potpunog pomračenja, znači kad se vidi korona. Sve ostalo zahteva adekvatnu zaštitu proverenim i atestiranim filterima. Ono što je opasno, nije samo vidljivi deo spektra, nego i UV i infracrveni.

Za zaštitu kod posmatranja golim okom, a kažu da će Venera u tranzitu moći i tako da se vidi, može da posluži i varilačko staklo sa brojčanom oznakom 14 ili većom, dok zbog loše izrade, (tome nisu ni namenjeni), na nekom teleskopu ili durbinu, dogledu... ti filteri, što je uvećanje veće, daju lošiju sliku. Takođe se mogu koristiti i DOBRO nagaravljena stakla, kao i potpuno osvetljeni i potpuno, do maksimalnog zacrnjenja razvijeni, CRNO-BELI filmovi (nikako oni u boji, jer je zaštita srebro iz emulzije, a njega u savremenim kolor filmovima nema). Ovo za crno-bele filmove važi samo za klasične crno-bele filmove, ne i za one koji se razvijaju u kolor razvijačima.

metodprojekcijeProjekcija

U nedostatku adekvatnog zaštitnog filtera alternativa je okularska projekcija na neku ravnu i jednobojnu (najbolje belu) površinu koja je pod pravim uglom u odnosu na put svetlosti koja izlazi iz durbina. Najbolje je ako se bar taj instrument učvrsti na nekakav stalak, pa još na njega montira neki karton koji će na projekcionu površinu bacati senku. To će sveukupno dati stabilniju i kontrastniju sliku.

 

Author: Nedeljko Marković

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži