Krajem XVIII veka astronomi su došli do zaključka da između Marsa i Jupitera mora da se krije još jedna, do tada nepoznata, planeta.

Ideja o novoj planeti se zasnivala na tzv. Bodeovom zakonu o razdaljinama planeta u Sunčevom sistemu. Radi se zapravo o matematičkoj formuli koju je 1766. postavio nemački astronom Johan Ticius (Johann D. Titius), ali ju je popularizovao takođe nemački astronom Johan Bode (Johann Bode) pa je ona uglavnom poznata kao Bodeov zakon (Bode`s law).

Planeta Razdaljina po Bodeu Prava razdaljina
  Merkur              4        3,9
  Venera              7       7,2
  Zemlja            10     10
  Mars            16     15,2
    --            28       --
  Jupiter            52     52,0
  Saturn          100     95,4
  Uran          196   191,8
  Neptun             -   300,7
  Pluton          388   394,6

Formula se objašnjava ovako: uzmete brojeve 0, 3, 6, 12 itd. svaki sledeći je duplo veći od prethodnog. Onda svakom tom broju dodate broj 4 pa dobijete nove brojeve 4, 7, 10, 16 itd. Zatim svakom tom broju pridružite jenu planetu po rastućem redosledu počevši od Merkura. I tada ti brojevi predstavljaju relativne razdaljine planeta u Sunčevom sistemu.

Iako formula podseća na neki alhemijski recept ona se pokazala prilično tačna. Istina u nju se ne uklapaju razdaljine Neptuna i Plutona, ali te planete ionako tada još nisu bile poznate.

Ono što pada u oči u ovoj formuli jeste razdaljina 28 između Marsa i Jupitera. Sve ostalo se lepo uklapa i astronomi, koji nikad nisu sumnjali u postojanje jasnog poretka u kosmosu, poverovali su da između Marsa i Jupitera zaista mora postojati još jedna planeta.

Nebeska Policija    

U Lilientalu, kraj Bremena, 21. septembra 1800. nekoliko astronoma na glasu odlučilo je da osnuju udruženje astronoma sa zadatkom da se pretraži prostor između Marsa i Jupitera kako bi se našla nova planeta. Za predsednika je bio izabran J.

 

Piazzi 1825

Đuzepe Pjaci (Giuseppe Piazzi), italijanski astronom i sveđtenik. U Planermu predavao matematiku i astronomiju. Njegovo najznačajnije otkriće je Ceres, planeta patuljak, najveće telo u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera.

Hieronimus Sreter (J. N. Schröter), pravnik i ljubitelj astronomije. A sekretar udruženja postao je F. K. Cah (F. X. de Zach). Odlučeno je da se nebo podeli na sektore i svaki član je imao da izradi kartu sazvežđa na svom delu neba. Udruženje je postalo poznato pod imenom "Nebeska policija". Čak je za buduću planetu bilo rezervisano ime Faetont (nesrećni sin boga Helija).

ceres
Ceres (snimak HST)

Međutim, nebeski policajci nisu imali sreće u traganju i prvog januara 1801. na predviđenoj razdaljini od Sunca (27,7), umesto njih, novo nebesko telo, osme prividne veličina, pronašao je Đuzepe Pjaci (Giuseppe Piazzi, 1746-1826) koji nije bio član Policijie. Pjaci mu je dao ime Ceres po rimskoj boginji plodnosti i braka, zaštitnici Sicilije.

Narednih godina u istom području pronađeno je još nekoliko tela: 2 Pallas (1802), 3 Juno (1804), 4 Vesta (1807) itd. Ali ispostavilo se da nijedno to telo ipak nije dovoljno veliko za planetu kakva se zapravo očekivala. To što je pronađeno bila je samo velika gomila kamenja koja luta između Marsa i Jupitera.

Po svemu mogle su to biti i planete, po svemu sem po veličini. Zato su nazvane male planete, planetoidi i asteroidi jer kad se gledaju kroz teleskop svojim izgledom podsećaju i na zvezde.

Što se tiče Ceresa, njegov status je išao ovako: odmah po otkriću proglašen je za planetu. Kasnije je svrstan u asteroide, a potom, 2006. na zasedanju Međunarodne astronomske unije u Pragu, postao je planeta patuljak. 

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži