Fizika

Šta možemo da očekujemo od detekcije gravitacionih talasa

neutronske zvezdeDetektovanje sudara dve neutronske zvezde, o čemu se poslednjih dana naveliko piše, ne samo u stručnim i naučnim meidijima, već i u naširoj dnevnoj svetskoj štampi, otvara niz interesantnih pitanja. Jer, ne radi se ovde samo o zabeleženom jednom, za nauku, vrlo važnom i intresantnom događaju, već i o velikom potencijalu koji nudi tehnologija koja je dovela do detekcije gravitacionih talasa. Kada je Galilej svojim teleskopom otkrio zvezde u Mlečnom putu, to otkriće je bilo samo po sebi značajno, ali ono je istovremeno bilo i otvaranje nove, teleskopske ere astronomije. Tako i sada, stiče se jak utisak da tehnologija koja je u stanju da detektuje gravitacione talase otvara novu granu astronomije.

Čeka se specijalna, vrlo uzbudljiva vest

talasi

Kao što možete videti, u najavi konferencije se zvanično, formalnim i hladnim rečnikom nauke kaže:

„ESO will hold a press conference on 16 October 2017 at 16:00 CEST, at its Headquarters in Garching, Germany, to present groundbreaking observations of an astronomical phenomenon that has never been witnessed before.“

Šta nam elementarne čestice govore o kosmosu

string 1m1

Fizika elementarnih čestica proučava osobine i interakcije najmanjih delova materije. Astrofizika proučava ono što se dešava u našem sveukupnom univerzumu. Astrofizičari žele da znaju šta je činilo rani univerzum i šta danas čini naš univerzum. Fizičari čestica žele da znaju da li postoje neotkrivene čestice.

LIGO: Nobelovci i njihov projekat

ligo10

Jedne tople noći u leto 1975-te, našli su u Vašingtonu dvojica mladih fizičara. Rej Vajs (Rainer Weiss) i Kip Torn (Kip Thorne). Vajs je sa Masačusetskog Instituta za Tehnologiju u Bostonu, skraćeno MIT, a Torn sa Kalifornijskog Instituta za Tehnologiju u Pasadeni, koji ponekad zovu i CIT ali mnogo češće Kalteh (Caltech). Razlog njihovog dolaska je bio sastanak savetodavne grupe koju je NASA oformila za buduće korišćenje svemirskih misija u oblasti relativnosti i kosmologije....

Struktura atoma

sa1

Zamislimo, da sutra treba da nestanu svi ljudi sa ove planete, zajedno sa svim svojim tehničkim ostvarenjima, umetničkim delima, gradovima i putevima – da jednostavno čovek, i sve što je čovečanstvo ikad napravilo, nekim čudom iščezne.

Brzina zvuka na Marsu

image003

Pišući nedavno jedno zanimljivo predavanje o budućim ekspedicijama sa ljudskom posadom na Mars, puno sam razmišljao o brojnim trivijalnostima koje će ih čekati tamo. Kako li će im izgledati lokalni kalendar, obzirom da godina na Marsu traje 687 naših dana? Da li će moći da prepoznaju "naša" sazvežđa na noćnom nebu? Kakve su stvarno boje tamo? Ima li ikakvih zvukova? Znam da je vazduh tamo jako razređen i drugačijeg sastava, ali ipak ... Rešio sam da to malo istražim. Podeliću to s vama.

Atom - elementarne čestice

struktura atomaKada su fizičari počeli da govore o elementarnim česticama i kada su izgradili dovoljno moćne akceleratore u kojima su tragali za tim česticama broj novih čestica počeo je brzo da raste. Činilo se da je svet postajao sve komplikovaniji. Pronađeno je više od 200 elementarnih čestica. Fizika je bila suočena sa velikim problemom klasifikacije ovoliko velikog broja čestica. Jednom prilikom Enriko Fermi (dobitnik Nobelove nagrade) na pitanje o nekoj čestici svom tadašnjem studentu, budućem Nobelovcu, Leonu Ledermanu odgovorio je: „Mladi čoveče, kada bih mogao da zapamtim imena svih tih čestica bio bih botaničar.“

Facebook