Fizika

Koliko trošimo energije kao civilizacija?

e3Pre koju godinu naučnici su na Grenlandu sa dubine od preko 500 metara izvadili uzorak leda iz vremena nastanka Rimskog carstva. To samo po sebi i nije nešto interesantno, jer postoje daleko starije naslage leda, ali je interesantmo što su u ledu otkriveni mehurići u kojima je zarobljen vazduh iz onog vremena. Njihovom spektralnom analizom može da se utvrdi kakvog sastava je bio tadašnji vazduh. Ono što je sve zaprepastilo, to je kombinacija gasova koja je jasno ukazivala da je Rim počeo ubrzano da se razvija! Takva kombinacija je značila da je Grad počeo da koristi sve više energije, a to je bio znak da se sve više razvijao. Zato me je zainteresovalo da napišem nešto o vezi količine energije koju naša civilizacija proizvodi (i troši) i njenog ekonomskog razvoja. Isto kao raketa: što troši više energije, brže i dalje će odleteti. Dokle tako?

Fotoni koje detektuje naš mozak

ems2

Fotoni su paketi ili kvanti energije koji nastaju u svetlosnim izvorima. Kakvi će fotoni nastati u nekom izvoru zavisi od njegove raspoložive energije i fizičkih procesa koji se dešavaju u njemu. Radio fotoni nastaju u telima manje energije dok X i gama fotoni nastaju u telima visoke energije i vrlo burnih procesa. Fotoni se istovremeno ponašaju i kao čestice i kao talasi. Svaki foton putuje kao sinhronizovana oscilacija električnog  i magnetnog polja pa se zbog toga kaže da je svetlost elektromagnetni talas. Oni nemaju masu.  Razlikuju se po talasnoj dužini, broju oscilacija u jedinici vremena ili frekvenciji i po količini energije. Zajednička im je brzina od 300 000km/s.

Nasine rezerve plutonijuma: 35 kg za istraživanje Sunčevog sistema

pl135 kilograma plutonijuma-238. Sa toliko raspolaže NASA za istraživanje solarnog sistema. Tolike rezerve već godinama zadaju brige agenciji, i iako su već preduzete neke mere, nema sumnje da će rešavanje problema trajati duže nego što su se neki nadali. Nedavna vladina revizija analizirala je problem, a zaključak je prilično zanimljiv.

Šta možemo da očekujemo od detekcije gravitacionih talasa

neutronske zvezdeDetektovanje sudara dve neutronske zvezde, o čemu se poslednjih dana naveliko piše, ne samo u stručnim i naučnim meidijima, već i u naširoj dnevnoj svetskoj štampi, otvara niz interesantnih pitanja. Jer, ne radi se ovde samo o zabeleženom jednom, za nauku, vrlo važnom i intresantnom događaju, već i o velikom potencijalu koji nudi tehnologija koja je dovela do detekcije gravitacionih talasa. Kada je Galilej svojim teleskopom otkrio zvezde u Mlečnom putu, to otkriće je bilo samo po sebi značajno, ali ono je istovremeno bilo i otvaranje nove, teleskopske ere astronomije. Tako i sada, stiče se jak utisak da tehnologija koja je u stanju da detektuje gravitacione talase otvara novu granu astronomije.

Čeka se specijalna, vrlo uzbudljiva vest

talasi

Kao što možete videti, u najavi konferencije se zvanično, formalnim i hladnim rečnikom nauke kaže:

„ESO will hold a press conference on 16 October 2017 at 16:00 CEST, at its Headquarters in Garching, Germany, to present groundbreaking observations of an astronomical phenomenon that has never been witnessed before.“

Šta nam elementarne čestice govore o kosmosu

string 1m1

Fizika elementarnih čestica proučava osobine i interakcije najmanjih delova materije. Astrofizika proučava ono što se dešava u našem sveukupnom univerzumu. Astrofizičari žele da znaju šta je činilo rani univerzum i šta danas čini naš univerzum. Fizičari čestica žele da znaju da li postoje neotkrivene čestice.

LIGO: Nobelovci i njihov projekat

ligo10

Jedne tople noći u leto 1975-te, našli su u Vašingtonu dvojica mladih fizičara. Rej Vajs (Rainer Weiss) i Kip Torn (Kip Thorne). Vajs je sa Masačusetskog Instituta za Tehnologiju u Bostonu, skraćeno MIT, a Torn sa Kalifornijskog Instituta za Tehnologiju u Pasadeni, koji ponekad zovu i CIT ali mnogo češće Kalteh (Caltech). Razlog njihovog dolaska je bio sastanak savetodavne grupe koju je NASA oformila za buduće korišćenje svemirskih misija u oblasti relativnosti i kosmologije....