Hemija

Voda

Voda Zemlja

Voda? Šta tu ima da se priča? Svi znamo o vodi sve što je bitno: da je to bezbojno hemijsko jedinjenje koje predstavlja osnovu svekolikog života na našoj planeti. U različitim formama ima je (da kažemo) 1,4 milijardi kubnih kilometara i pokriva bezmalo 70% Zemljine površine. Čak je otkrivena i u slobodnom kosmosu (doduše u vidu molekula), a relativno od skora i na nekim planetama (Marsu, Neptunu, Plutonu itd.) i njihovim satelitima (npr. Mesecu, Evropi, Titanu, Enceladusu itd.). I to je u glavnom to.

Detektovan ugljenik u ranom Svemiru

fig1

Istraživački tim astronoma, pretežno sa Ehime i Kjoto univerziteta u Japanu, je otkrio emisiju ugljenika u najudaljenijoj radio galaksiji do sada poznatoj u ranom svemiru. Koristeći fotoaparat za slabe objekte i spektrograf (FOCAS) na Subaru teleskopu, tim je posmatrao radio galaksiju TN J0924-2201, koja je udaljena 12,5 milijardi svetlosnih godina, i prvi put je izmerio njen hemijski sastav. Otkrivene su linije ugljenika što pokazuje da je značajan iznos ugljenika postojao pre 12,5 milijardi godina, manje od milijardu godina posle Velikog praska. Ovo važno otkriće doprinosi našem razumevanju hemijske evolucije Univerzuma i može da obezbedi tragove o hemijskoj prirodi ljudi, koji se sastoje od različitih elemenata kao što su ugljenik i kiseonik.

Ko je pronašao helijum?

he1Ima već neko vreme od kako su naučnici shvatili da su najrasprostranjeniji elementi u kosmosu prosti gasovi poput vodonika i helijuma. Oni čine ogroman deo vidljive mase kosmosa, dok su ostali teži elementi zajedno daleko iza – njih ima samo oko 2%. Među pomenutim elementima, helijum je drugi najlakši i drugi najrasprostranjeniji, budući da čini oko 24% mase celokupnog vidljivog univerzuma.

Hemija u forenzici – primeri iz prakse

U četvrtak, 10. juna 2010. godine, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (ul. Višegradska 33) sa početkom u 20:00 časova biće održano predavanje:

Hemija u forenzici – primeri iz prakse

Predavač će biti dr Niko Radulović, docent Odseka za hemiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Predavanje se odžava u okviru ''Projekta podizanja kapaciteta, promocija i popularizacija fizike i prirodnih nauka''. Organizatori predavanja su Odsek za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta, niška Podružnica Društva fizičara Srbije i Astronomsko društvo ''Alfa'' iz Niša, u saradnji sa Minstarstvom za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

Šta se dešava na apsolutnoj nuli?

U eksperimentima na „normalnim" temperaturama, hemijske reakcije imaju tendenciju da sa padom temperature postepeno usporavaju. Ali naučnici su otkrili da su molekuli na temperaturama tek koji stomilijarditi deo stepena iznad apsolutne nule [-273,15° C, ili 0 Kelvina, a može i 0 R(ankina)] još uvek u stanju da razmenjuju atome, stvarajući nove hemijske veze, sve zahvaljujući neobičnim kvantnim efektima koji se javljaju na jako niskim temperaturama.

HELIJUM

vodonik_helijum

Posle vodonika koji čini oko 90% kosmosa helijum je drugi najrasprostranjeniji element (oko 9%). U Zemljinoj atmosferi nalazi se u razmeri od 5,4 ppm. Francuski astronom Pierre Janssen otkrio je helijum u spektru korone Sunca za vreme pomračenja 1868. god. A engleski hemičar Sir Edward Frankland i britanski astronom Sir Joseph Norman Lockyer nazvali su ga helijum prema grčkoj reči "helios" što znači Sunce.

Facebook