Svi bi želeli da na Mars stignu što pre. Jer, put do ove planete je opasan i skup pa je bolje da traje što kraće. Na tom putu astronaute šiba opasno kosmičko zračenje koje može drastično da im smanji dužinu života. A tu su i solarne bure koje mogu sasvim da onesposobe putovanje. Zato je bolje da se tamo stigne što pre. Koliko traje takvo putovanje?

mars detalj

putanjeMZ

Zemlja i Mars oko Sunca putuju različitim i eliptičnim putanjama. Zbog toga se rastojanje između Marsa i naše planete stalno menja i povremeno dobija ekstremne razmere, recimo kada se one nalaze sa na suprotnim stranama Sunca. Tada rastojanje između njih može dostići i preko 400 miliona kilometara. Ta situacija nam ne odgovara za put, pa treba sačekati da se planete nađu bliže, a najbliže su onda kada je Zemlja najudaljenija od Sunca, a Mars mu najbliži. Tada je rastojanje Zemlja - Mars minimalno i iznosi svega 54,6 miliona kilometara. Samo ta situacija se retko događa. Toliko retko da nije zabeležena u ljudskoj istoriji.

Najmanje rastojanje za koje imamo podatke bilo je 27. avgusta 2003. godine u 9.51 UT kada je ono iznosili 55,758,006 miliona kilometara i to je bilo najmanje rastojanje od  57.617-te godine pre nove ere. Bliže od toga Mars će nam biti 28. avgusta 2287, i to za nekih 70 hiljada kilometara. 

Vreme potrebno da svetlost stigne od Zemlje do Marsa u sekundama
Kada je rastojanje najmanje 182
Kada je rastojanje najveće 1342
Kada je rastojanje srednje 751

Dobro, ne možemo baš toliko da čekamo na svoje putovanje, pa se moramo zadovoljiti sa putem od 60-tak miliona kilometara, koje se češće događa (svake dve godine). To rastojanje svetlosni zrak prevali za 3 minuta i nekoliko sekundi, ali nama Zemaljcima na raspolaganju je mnogo sporije prevozno sredstvo: raketa. Najbrža do sada bila je letelica New Horizons (58 000 kilometara na čas) i njom bi nam do Marsa trebalo najmanje 39 dana, a to je onda kada nam je Mars najbliži.

Vreme potrebno da New Horizons stigne do Marsa u danima
Kada je rastojanje najmanje 39
Kada je rastojanje najveće 289
Kada je rastojanje srednje 162

E sad tu počinju komplikacije. Planete se kreću pa kada mi prevalimo tih 39 dana puta stignemo u prazan prostor jer je Mars u međuvremenu već odleteo dalje. Moramo, dakle, ciljati ispred Marsa da bi se kraj našeg putovanja dogodio baš tamo gde se nalazi i on. To, naravno, produžava naše putovanje. Inženjeri zbog toga imaju mnogo da računaju. Ne radi se samo o izboru tačnog datuma poletanja sa Zemlje, već i takve trajektorije da se potroši što manje goriva. Poseban zadatak je računanje i tačnog momenta kočenja, tj. smanjivanja brzine kad se stigne u blizu planete (čisto da ne biste odleteli dalje nego što treba i možda završili putovanje kao još jedan veštački satelit Sunca).

Sem svega toga naravno da dužina putovanja zavisi i od motora kojim letelica raspolaže. Na žalost vorp pogon još nije izmišljen.

Evo nekih istorijskih putovanja do Marsa.

•          Mariner 4, porva letelica koja je stigla do Marsa (1964): 228 dana
•          Mariner 6 (1969. prolet): 155 dana
•          Mariner 7 (1969 prolet): 128 dana
•          Mariner 9, prva letelica u orbiti i oko Marsa (1971): 168 dana
•          Viking 1, prva SAD letelica spuštena na Mars (1975): 304 dana
•          Viking 2 Orbiter/lender (1975): 333 dana
•          Mars Global Surveyor (1996): 308 dana
•          Mars Pathfinder (1996): 212 dana
•          Mars Odyssey (2001):  200 dana
•          Mars Express Orbiter (2003): 201 dana
•          Mars Reconnaissance Orbiter (2005): 210 dana
•          Mars Science Laboratory (2011): 254 dana

Znači, ako putujete na Mars, pripremite se da letite po crno bespuću svemira između 150 i 300 dana.“

mars detalj2


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži